Posledice krize će najviše pogoditi najsiromašnije – od Amerike do Podsaharske Afrike, ali dok u Americi 97% onih koji se kvalifikuju kao siromašni imaju automobil, televizor u boji i neki vid socijalne pomoći, 1,4 milijarde ljudi koji žive u ekstremnom siromaštvu u najugroženijim regionima sveta teško mogu da zadovolje najosnovnije ljudske potrebe.
Po podacima svetskih organizacija, dnevno u svetu od gladi i siromaštva umre 25.000 osoba, a procene za 2009. pokazuju da će niže stope ekonomskog rasta primorati 46 miliona ljudi više nego što je to očekivano pre krize da preživljavaju sa manje od 1,25 američkih dolara dnevno, a dodatnih 53 miliona ljudi sa manje od 2 dolara dnevno. Taj broj „novih“ apsolutnih siromaha pridružiće se već ogromnoj masi gladnih koja je lani brojala 1,37 milijardi ljudi širom sveta. Istovremeno, najnoviji, korigovani podaci Svetske banke pokazuju da su troškovi života u zemljama u razvoju veći od procenjivanih, a prognoze njenih analitičara da će problem siromaštva eskalirati u narednih 25 godina usled ogromnog priraštaja u zemljama u razvoju, kao i da bi do 2015 godine između 1,4 i 2,8 miliona dece moglo umreti od gladi ako svetska kriza potraje. Stoga ova finansijska organizacija planira da udvostruči vrednost zajmova siromašnim državama, kako bi nadomestila smanjenje privatnih investicija u njihove ekonomije. Dugoročni krediti će uglavnom biti usmereni ka desetak najsiromašnijih zemalja u Aziji i Africi, poput Gane, Bangladeša i Kambodže.
Dok je većina zemalja u razvoju uspela da smanji siromaštvo, to se nije dogodilo u podsaharskom regionu, najsiromašnijoj oblasti sveta već skoro četvrt veka, gde je 2005. godine polovina stanovništva, odnosno 380 miliona ljudi živelo ispod granice siromaštva. Trendovi su daleko pozitivniji u istočnoj Aziji, gde je stopa siromaštva 2005. pala na 18% sa skoro 80% u 1981. godini, kada je to bio najsiromašniji region sveta. U južnoj Aziji je u istom periodu stopa siromaštva pala na 40 sa 60%, ali to nije pomoglo da se smanji ukupan broj siromašnih u tom regionu od oko 600 miliona ljudi. U Indiji se broj najsiromašnijih čak povećao sa 420 na 455 miliona, a broj od oko 230 miliona pothranjenih ljudi je veći nego u bilo kojoj drugoj zemlji sveta. Jedno istraživanje indijskog ministarstva zdravlja pokazalo je da je neuhranjeno gotovo 46% dece mlađe od tri godine, što je znatno više nego i u Podsaharskoj Africi, gde takve dece ima 28%.Indijska privreda, koja se poslednjih godina ubrzano razvijala, izvukla je milione ljudi iz bede, ali je marginalizovala sve veći broj gradske sirotinje, navodi se u najnovijem izveštaju o urbanom siromaštvu, koji je indijska vlada sačinila u saradnji sa Programom UN za razvoj. Procenat gradske sirotinje u Indiji je u tri decenije do 2005. prepolovljen, ali je apsolutan broj stanovnika iz ove kategorije povećan na 81 milion sa ranijih 60 miliona. Neki elementi indijskog ekonomskog razvoja, poput premeštanja pogona tradicionalnih industrija kao što su tekstilna i metalska, negativno su uticali na porast urbanog siromaštva, potiskujući gradske žitelje sa niskim kvalifikacijama ka neformalnom sektoru i kriminalu, ističe se u izveštaju.
Narušeno evropsko blagostanje
Siromaštvo kuca na sve veći broj vrata i u EU, gde po podacima Eurostata 80 miliona ljudi živi ispod granice siromaštva, što je 16% populacije. Zbog sve većeg raskoraka između visokih cena i prosečnih mesečnih primanja, za socijalnu pomoć se prijavljuje sve više ljudi i to ne samo u Rumuniji i Bugarskoj, gde je siromaštvo najizraženije, već i u najbogatijim evropskim državama. Zbog toga je EU najavila poseban program pomoći od 500 miliona evra za kupovinu hrane koja će se posredstvom humanitarnih organizacija distribuirati najugroženijima. U isti mah, za ovu godinu je odobreno blizu 4,3 milijarde evra za pomoć zemljama u razvoju koje su teško pogođene ekonomskom krizom i dodatnih 800 miliona evra za borbu protiv gladi. EU radi i na ispunjavanju obećanja svetskih lidera na nedavnom samitu Grupe 20 da će obezbediti 1,1 biliona dolara za finansiranje MMF-a, od čega je 300 milijardi namenjeno za podršku najsiromašnijim zemljama tokom sledeće dve godine.U samoj EU situacija je posebno alarmantna u Španiji, koja je sa osam miliona siromašnih – što je 19% ukupnog stanovništva, imala najveću stopu siromaštva u EU i pre eskalacije krize. Stopa nezaposlenosti je dostigla 16%, što je više nego u bilo kojoj drugoj članici EU, a prognozira se da bi naredne godine broj siromašnih mogao da dostigne devet miliona, a stopa nezaposlenosti više od 20 odsto. Dodatni problem predstavlja 5,3 miliona imigranata koji su pristizali u vreme kada je u Španiji vladao građevinski bum, a sada se, suočeni sa nemogućnošću da nađu posao, sve češće odaju kriminalu. Ni u Italiji, koja predstavlja treću najjaču privredu u zoni evra, podaci nisu ohrabrujući. Prema pokazateljima državnog Zavoda za statistiku (ISTAT), bez posla je 6,8% radno sposobnog stanovništva, dok je među onima koji imaju posao 13% siromašnih koji žive sa 500 do 600 evra mesečno, što je oko polovine prosečne plate u Italiji. Njima treba dodati i žitelje sa prihodima koji prelaze zvanični prag siromaštva za najviše pedesetak evra i čiji precizan broj zvanična statistika još nije utvrdila, ali za koje humanitarne organizacije upozoravaju da ih je u Italiji sve više. U poslednje vreme ekonomski analitičari se posebno bave posledicama krize u donedavnoj državi blagostanja, Nemačkoj, gde predstavnici sindikata upozoravaju da u narednih nekoliko meseci može doći do veoma ozbiljnih socijalnih lomova. Prema navodima prošlogodišnjeg izveštaja savezne vlade svaki osmi građanin Nemačke živi u relativnom siromaštvu, što je 13% populacije, dok je svaki četvrti pogođen trajnom nestašicom novca ili siromaštvo uspeva da izbegne samo pomoću državnih socijalnih davanja. Po rezultatima istraživanja Saveza nemačkih sindikata iz februara ove godine, u najmoćnijoj evropskoj privredi više od 900.000 mladih starosti od 15 do 24 godine živi od državne pomoći. Ovom broju treba dodati i oko 300.000 njihovih vršnjaka koji primaju pomoć za nezaposlene i posećuju kurseve za dokvalifikaciju i prekvalifikaciju. To praktično znači da na troje mladih zaposlenih u Nemačkoj dolazi najmanje jedan koji živi od državne pomoći. U poslednje vreme objavljeno je i više studija koje ukazuju na sve izraženije socijalno raslojavanje. Prema računici Nemačkog instituta za privredna istraživanja 2,5 odsto najimućnijih domaćinstava raspolaže sa 9,8 odsto ukupnog nacionalnog bogatstva, sa dve trećine raspolaže ostalih 10% bogatih, a sa svega 2,9% oni sa najnižim primanjima, kojih je oko 10% u ukupnoj populaciji. Šta više, za siromašnije porodice sa više dece ili za samohrane roditelje, dečiji dodatak čini ponekad i 15 do 20 odsto ukupnog prihoda bez koga bi, prema procenama, najmanje 1,7 miliona dece u Nemačkoj živelo u bedi.
0 коментара:
Постави коментар