Oblaci koji tumaraju nebom
nemaju korenje, ni dom;
niti to imaju raznolike misli
dok plutaju kroz um.
Jednom, kada se uoči sopstveni um,prestaju razlike.


Oblaci koji tumaraju nebom nemaju korenje, ni dom… Isto se to odnosi i na tvoje misli, na tvoje unutrašnje nebo: tvoje misli nemaju korenje, nemaju dom; one tumaraju baš kao i oblaci. Zato nema potrebe da se protiv njih boriš, nema potrebe da si protiv njih, čak nema potrebe ni da pokušaš da ih zaustaviš.Ovo bi trebalo dobro da se shvati, jer kad god neko postane zainteresovan za meditaciju, trudi se da zaustavi misli. A ako se trudiš da zaustaviš misli, one se nikad neće zaustaviti jer je sam napor zaustavljanja misao, sam napor u meditaciji je misao, sam napor za postizanje Budastva je misao. Kako možeš da zaustaviš misao uz pomoć druge misli? Kako ćeš zaustaviti um, stvarajući drugi um? Tada ćeš se zakačiti za onaj drugi. I tako ćeš nastaviti sve dok ti se ne zgadi; tako tome neće biti kraja.Nemoj da se boriš – jer, ko će da se bori? Ko si ti? Samo misao; zato nemoj od sebe da praviš bojno polje, gde će se misli boriti medjusobno.Bolje budi svedok, samo posmatraj misli kako plove. One će stati, ali ih nećeš zaustaviti ti. One će stati jer si postao budniji, a ne zbog napora koji činiš da ih zaustaviš. Ne, one se nikada neće zaustaviti na taj način, one će tako opstati. Misli su vrlo tvrdoglave, postojane; one preživljavaju. Ti ih odbacuješ, a one se vraćaju u milionima. Ti ćeš se umoriti, ali ne i one.