nasi susedi/Rumunija

Bukurešt

Prestonica još od 1862. godine, Bukurešt je najveća i najbogatija metropola u državi. Bulevari sa drvoredima, zgrade klasičnog stila i ekstravagantne javne strukture su smeštene jedna uz drugu sa neurednim, prenaseljenim ulicama, neuglednim staljinističkim stambenim blokovima i nedovršenim konstrukcijama. Ovo je grad koji možete ili zavoleti ili zamrzeti, sredine nema.
Nekada smatran “Parizom Istoka” zbog svojih dugih šumovitih avenija i velikih zgrada zajedno sa svojom karakterističnom socijalnom scenom u kojoj uživa ekstravagantna rumunska aristokratija, elegancija i lepota grada su narušene u toku okrutne i neprijatne ere komunizma. Čuveni razvojni projekat Nikolaja Čaušeskua, lidera komunističke partije 1965.godine, bio je skandalozna afera, kada je kreirao jednu imitaciju Šanzelizea, u palati Gradskog centra i dvanaestospratnici za svoje potrebe zajedno sa zgradom parlamenta, zbog čije gradnje je porušio i demolirao jednu ogromnu istorijsku arhitektonsku oblast u starom gradu, uključujući i 26 crkava. Zgrada parlamenta je dizajnirana da bude najveća zgrada na svetu. Danas je poznata kao Palata Parlamenta, druga po veličini nakon Pentagona i postala je najveća gradska turistička atrakcija.
Bukurešt nudi određen broj izvršnih muzeja, galerija, sjajne Ortodoksne crkve i arhitektonska iznenađenja a političko nasleđe obezbeđuje fascinantni izbor znamenitosti u kojima turisti mogu da istražuju događaje i osećaje njene istorije. Ovde se oseća obnovljena snaga, istorijske zgrade su restaurirane, postoji bogat noćni život kao i sve više kulturnih dogadjaja.
Tradicionalno rumunsko kuvanje je ukusno i pikantno kao internacionalna kuhinja a letnje, vesele bašte, pivnica i živopisni parkovi su puni raspoloženih ljudi.

Nikolaj Čaušesku, lider komunističke partije je izgradio kolosalnu Palatu Parlamenta, drugu po veličini zgradu na svetu, posle Pentagona. To je ogromna struktura koju je gradilo oko 20 hiljada radnika I 700 arhitekata i vrednost se može meriti u bilionima. Ima 12 spratova, 1100 soba, oko 100m dugačko predvorje i četiri podzemna nivoa uključujući i ogroman nuklearni bunker. Počevši gradnju 1984. godine, diktator je nameravao da ovo bude sedište njegove komunističke partije, ali zgrada nije bila još završena kada je on egzekutiran 1989. godine. Danas je ovo sedište rumunskog Parlamenta kao i internacionalni konferencijski centar. Kao oličenje i personifikacija diktatorove opsesije grandioznim stvarima i postupcima, konstrukcija je zahtevala uništenje i rušenje kvarta bukureštanskog istorijskog centra grada, ukljucujuci i 26 crkvava kao i iseljenje 40 hiljada stanovnika iz svojih kuća, iz 19. veka, u novo predgrađe. Izrađena i uređena ekskluzivno od rumunskog materijala, zgrada odslikava rad najboljih državnih umetnika. Turističke ture vode posetioce kroz jedan deo blještavih soba, ogromne holove i oblast koju koristi Senat ( kada ne zaseda). Unutrašnjost je luksuzno uređena kristalnim lusterima, mozaicima, oslikanim prozorima, zlatnim i mermernim zidovima a podovi su ukrašeni ćilimima. Najveća soba ima pokretni krov, dovoljno veliki da može da uđe helikopter. Turistički vodiči uživaju u prepričavanju kolike su ogromne količine novca uložene u dekoraciju i ukrašavanje soba.

Drakula tura:
Jedna od najpoznatijih tura kada je Rumunija u pitanju je upravo Drakula tura. Program koji nude domaće turističke agencije uglavnom je isti, i obuhvata sledeće:

1. dan: Polazak u 17 h iz Novog Sada (ispred železničke stanice), a u 1830 h iz Beograda (ispred „Sava-centra“). Pauza u Temišvaru (Timişoara). Nastavak putovanja: Deva - Sibiu - Sigišoara.

2. dan: Pre podne dolazak u Sigišoaru (Sighişoara), najočuvaniji srednjovekovni grad Rumunije, u kojem je, 1431. godine, rođen kontroverzni vlaški vladar Vlad Cepeš (Vlad Ţepeş), poznatiji kao Drakula (Dracula). Poseta Istorijskom muzeju i sobi za mučenje. Razgledanje vrlo atraktivnog starog gradskog jezgra Sigišoare, koje se nalazi pod zaštitom UNESCO-a. Posle podne dolazak u Brašov (Braşov), centar jugoistočne Transilvanije i jedan od najlepših gradova Rumunije. Panoramsko razgledanje grada: Crna crkva (Biserica Neagră) iz XIV veka (najveća gotska crkva između Beča i Carigrada), stara gradska većnica ... Slobodno vreme.
Uveče dolazak u Sinaju (Sinaia), mondensko mesto u Južnim Karpatima. Smeštaj u hotel. Večera. Noćenje.

3. dan: Doručak. Odlazak na izlet u zamak Bran (Castelul Bran) iz XIII veka, u kojem je Vlad Cepeš Drakula bio zatvoren. Tokom prve polovine XX veka zamak Bran bio je, inače, rezidencija Ferdinanda i Marije, drugog rumunskog kraljevskog para. Povratak u Sinaju. Poseta manastiru Sinaja (XVII vek) i dvorcu Peleš (Castelul Peleş), jednom od najlepših dvoraca Evrope, inače nekadašnjoj letnjoj rezidenciji Karola i Elizabete, prvog rumunskog kraljevskog para. Slobodno popodne u Sinaji. Večera. Noćenje.

4. dan: Doručak. Napuštanje hotela. Dolazak do jezera Snagov. Plovidba brodom do ostrva, na kojem je podignut istoimeni manastir. Poseta Drakulinom grobu u manastiru. Posle podne dolazak u Bukurešt (Bucureşti), glavni grad Rumunije, koji nosi epitet „mali Pariz“. Panoramsko razgledanje grada: Trijumfalna kapija, Palata Parlamenta (po zapremini, druga građevina na planeti)… Kratka šetnja najužim centrom grada, u kojem se nalaze Rumunski ateneum, bivša Kraljevska palata (danas Muzej umetnosti), Kraljevska zadužbina (danas Univerzitetska biblioteka), zdanje Senata, crkva Kreculesku (Cretzulescu) itd. Poseta Patrijaršiji. Slobodno popodne. Uveče polazak za Srbiju. Ruta: Pitešti (Piteşti) - Krajova (Craiova) - Drobeta-Turnu Severin ...

5. dan: Nastavak putovanja kroz Đerdapsku klisuru. Pre podne povratak u Beograd, odnosno Novi Sad.

Дракула између мита и стварности
Онај који набија на колац



Румунски владар Влад Цепеш, познатији као Дракула, себи је обезбедио бесмртност суровошћу, којој је тешко наћи премца у европској прошлости.
Типична филмска прича о грофу Дракули, по роману ирског писца Брема Стокера из 1897. године, почиње овако: часовник откуцава поноћ, мртвачки сандук полако се отвара, уз шкрипу, и из њега излази гроф Дракула. Огрнут тамним плаштом, хитрим корацима излази из свог трансилванијског дворца и креће у ноћ, дуж мрачних и пустих улица...
Прави Дракула био је унук прослављеног влашког војводе Мирче, који је годинама успешно одолевао најезди Турака и настојањима Отоманског царства да покори Влашку. Када је 1418. године умро, Мирча је иза себе оставио неколико незаконитих синова, што је у војводству у коме нису постојала утврђена правила наслеђивања био повод жестоким раздорима и крвавим обрачунима између потенцијалних владара.
Из сукоба два главна такмаца, Мирчиног незаконитог сина Влада (Дракулиног оца) и Дана Млађег, Мирчиног синовца, као победник је изашао Влад.
У време рођења Влада Млађег, 1431. године, у тврђави Сигишоару, Влад Старији је командовао гарнизоном који је оближњи планински превој између Трансилваније и Влашке бранио од упада Турака.
Те исте године Владов отац доживео је велику част да га римско-немачки цар Сигисмуд у Нирнбергу именује витезом Змајевог реда Светог римског царства, основаног ради очувања хришћанства пред надирућим исламом и све већим освајачким намерама Турског царства. Поносан на указану част, Влад Старији додао је крштеном имену надимак Дракул, што је изведеница из латинске речи драцо и у преводу значи змај, а на румунском - ђаво.
У румунској историји Дракула син, познатији као Влад Цепеш, кога су Турци звали казиклу беј - у преводу онај који набија на колац, био је познат по суровости. Непријатеље, као и све оне који су имали храбрости да му се супротставе, кажњавао је набијањем на колац.
Влад је постао озлоглашен и по другим суровим поступцима кажњавања. Често је наређивао да се људима огули кожа, да их живе скувају, да им одрубе главу, да буду ослепљени, угушени, обешени, спаљивани, пробадани, живи закопавани...
Посебно је волео да им сам одсече носеве, уши и удове. Ипак, његова најдража казна било је - набијање на колац.
Суровост, која је основно обележје румунског грофа и владара, историчари сматрају последицом његовог боравка међу Турцима. Он је, с братом Радуом, међу њима провео део детињства јер их је отац дао у залог турском султану Мурату Другом. Дечаци су на Муратовом двору у Једрену били око шест година.
Претпоставља се да је Дракули било једанаест година, а његовом млађем брату око седам када их је отац предао у ропство. По неким наводима из тог времена, дечаци тамо нису мучени физички, али је више него сигурно да је психолошки учинак био погубан, нарочито за Влада, који је гледајући суровост и сам постао такав.
Историчари сматрају да је тада створено и супарништво међу браћом, које је изнедрило међусобну мржњу. Када је Мурат решио да их ослободи, Раду је одлучио да остане у Турској, а Влад се вратио у Влашку, где је сазнао да му је отац убијен, а старији брат Мирча жив закопан.
Дракула је владао Влашком у три наврата. О првом, кратком раздобљу (1448. године) веома се мало зна, изузев да је следећих осам година провео кујући завере како би дошао на престо по други пут, што му је и пошло за руком 1456. године. То раздобље његовог шестогодишњег владања уједно је и најпознатије.
После неколико окршаја с турском војском 1461. и 1462. године, Влад је, спасавајући живот, побегао у Трансилванију, под влашћу мађарског краља Матије Корвина, у чијем је заробљеништву остао до седамдесетих година 15. века. Влашког престола се, по трећи пут, домогао 1476. године, али је власт изгубио већ исте зиме - погинуо је на бојном пољу.
Околности под којима је Дракула изгубио живот највероватније ће остати вечита тајна. Претпоставља се да је убијен у бици вођеној крајем децембра 1476. године недалеко од Букурешта.
Према једном руском извору, њега је грешком убио његов војник, убеђен да је реч о турском великодостојнику. Далеко је ближе истини да га је смакао плаћени убица кога је најмио његов супарник и наследник на власти из династије Басараба. По неким другим изворима, завереници су Дракули одсекли главу да би је потом, као доказ добро обављеног задатка, послали султану у Цариград.
Распрострањена је верзија према којој су калуђери манастира Снагов сахранили Дракулу поред олтара. Међутим, ископавања која су обављена почетком тридесетих година прошлог века нису дала резултата. Ипак, неки верују да је гроф Дракула заиста сахрањен у том манастиру, али не на месту на коме се првобитно мислило.
По тој верзији, Дракулини остаци заиста су нађени негде унутар манастирског имања и одмах им се изгубио сваки траг. Има и оних који не верују у те тврдње већ сматрају да је Дракула скончао на сасвим другом крају Румуније, далеко од Снагова и свих места која се спомињу.
Међу самим Румунима и данас су мишљења о њему углавном подељена. Док неки верују у легенду о вампиру плаве крви, други мисле да је Влад Цепеш био чврст и непоколебљив владар, без самилости према непријатељима.