Špikovani svinjski but
Пре недељу дана
Pile Moje
Pile Moje lyrics
Nova, ko je sad ta nova?
Sto ti u kucu ulazi
Vozi tvoja kola.
Ona, ona bez pardona
moje je stvari nosila
da bi te zavela
Ma kad je steta, nek' je lom
ja ostajem u stanu tvom
Sa dusmanima budi drug
ma samo idi, srecan put
Ref.
Pile moje milo, imaces svega
hleba, igara, zena da mi se ne kajes
sto ti se u snu snilo, bice do neba
osim mene da me opsujes
Pile, hvala ti za juce i sutra
za tebe molicu se sigurno svaki dan
samo gubi se odavde do jutra
budi mi ziv i zdrav i nasmijan
Haos, napravicu haos
kad te bez iceg ostavim
kada te napustim
Ona, ona iz fazona
ona bi s tobom ozbiljno
s djavolom ozbiljno?
Ma kad je steta, nek' je lom
ja ostajem u stanu tvom
sa dusmanima budi drug
ma samo idi, srecan put
Ref.
Eci, peci, pec
ti si mali zec
a ja mala prepelica
eci, peci, pec
Eci, peci, pec
ti si mali zec
Ref.
Od dva miliona ostali samo silikoni i metla
Britanka Keli Rodžers (22) koja je pre šest godina kao tinejdžerka osvojila 1,9 miliona funti na lotou, sada radi kao čistačica i preti joj bankrot.
„Novac mi je uništio život, nije mi doneo ništa dobro, samo nesreću”, izjadala se prijatelju donedavna milionerka Keli Rodžers koja je pre šest godina, kada je imala 16 godina, osvojila iznos od 1,9 miliona funti na lotou.
Godinama su mediji pratili život tinejdžerke široke ruke koja je u međuvremenu rodila dvoje dece, bila kratko u zatvoru zbog posedovanja droge i živela na visokoj nozi, piše „Dejli mejl”.
Mnogo je trošila na sebe, na muškarce koji su je pljačkali, alkohol, putovanja, automobile...
Porodicu nije zapostavila. Kupila je po kuću sebi, mami, tati i baki i kompletno ih opremila za 550.000 funti. Samo na luksuzna putovanja potrošila je 200.000 funti. Na skupa kola, poklone i pozajmice rodbini otišlo je još oko 265.000 funti.
Nije štedela na sebi pa je za firmiranu odeću, uvećanje grudi i ekskluzivne žurke otišlo još 450.000 funti.
Velikodušna je bila prema prijateljima, ali i humanitarnim organizacijama. Želela je, kako kaže, sve da usreći.
„Samo sam želela da ljudi oko mene budu srećni pa sam mnogo novaca trošila na njih, ali to me nije usrećilo. Zapravo, to me je bacalo u depresiju jer su svi oni bili uz mene samo zbog mog novca”, izjavila je Keli za britanske medije i dodala kako se nada da će konačno sada, kad je bankrotirala, pronaći sreću.
Keli je morala da proda sve svoje automobile i sada radi čak tri posla odjednom kao čistačica.
Navodno je nedavno drugi put pokušala samoubistvo, a prvi se put predozirala s 60 tableta još u vreme kada je bila bogata.
Na taj korak je nateralo saznanje da je njen ljubavnik i otac njene dece spavao s njenom mlađom sestrom
„Novac mi je uništio život, nije mi doneo ništa dobro, samo nesreću”, izjadala se prijatelju donedavna milionerka Keli Rodžers koja je pre šest godina, kada je imala 16 godina, osvojila iznos od 1,9 miliona funti na lotou.
Godinama su mediji pratili život tinejdžerke široke ruke koja je u međuvremenu rodila dvoje dece, bila kratko u zatvoru zbog posedovanja droge i živela na visokoj nozi, piše „Dejli mejl”.
Mnogo je trošila na sebe, na muškarce koji su je pljačkali, alkohol, putovanja, automobile...
Porodicu nije zapostavila. Kupila je po kuću sebi, mami, tati i baki i kompletno ih opremila za 550.000 funti. Samo na luksuzna putovanja potrošila je 200.000 funti. Na skupa kola, poklone i pozajmice rodbini otišlo je još oko 265.000 funti.
Nije štedela na sebi pa je za firmiranu odeću, uvećanje grudi i ekskluzivne žurke otišlo još 450.000 funti.
Velikodušna je bila prema prijateljima, ali i humanitarnim organizacijama. Želela je, kako kaže, sve da usreći.
„Samo sam želela da ljudi oko mene budu srećni pa sam mnogo novaca trošila na njih, ali to me nije usrećilo. Zapravo, to me je bacalo u depresiju jer su svi oni bili uz mene samo zbog mog novca”, izjavila je Keli za britanske medije i dodala kako se nada da će konačno sada, kad je bankrotirala, pronaći sreću.
Keli je morala da proda sve svoje automobile i sada radi čak tri posla odjednom kao čistačica.
Navodno je nedavno drugi put pokušala samoubistvo, a prvi se put predozirala s 60 tableta još u vreme kada je bila bogata.
Na taj korak je nateralo saznanje da je njen ljubavnik i otac njene dece spavao s njenom mlađom sestrom
Dvojica Srba ukrali slike vredne 112 miliona evra
Dvojica državljana Srbije osumnjičena su za najveću krađu umetničkih slika u Evropi - pljačku četiri slike Vinsenta van Goga, Kloda Monea, Edgara Degaa i Pola Sezana, procenjene na 112 miliona evra, koje su u oružanom napadu u februaru prošle godine odnete iz muzeja u Cirihu.Srpska policija je pre dva meseca došla do podatka o identitetu dvojice muškaraca za koje se sumnja da su učestvovala u pljački. Ova informacija, posle provera, prosleđena je policiji Švajcarske, kaže izvor iz vrha MUP Srbije.
On navodi i da je zatim u saradnji sa kolegama iz Švajcarske nastavljena akcija kako bi se otkrilo gde se kriju dvojica osumnjičenih, ali i ko je naručilac krađe.
„Obojica osumnjičenih su odranije poznata policiji jer su se dovodili u vezu sa jednom od pljački juvelirnica u Evropi. U muzej u Cirih upali su sa još jednim saučesnikom, a pretpostavljamo da ih je i napolju u automobilu čekao saučesnik. Na njegovoj identifikaciji, kao i identifikaciji ostalih mogućih pomagača koji su služili kao logistika u pljački, trenutno se radi”, kaže izvor l.
Slike su ukradene 10. februara po podne, iz kolekcije Emila Birlea, kada su trojica maskiranih pljačkaša pola sata pred zatvaranje ušla u muzej.
Ciriška policija dan kasnije saopštila je da su pljačkaši naterali osoblje da legne na pod, a potom ušli u glavnu izložbenu salu u prizemlju zgrade i skinuli slike sa zida.
„Radi se o do sada najvećoj krađi počinjenoj u Švajcarskoj, a sigurno i u Evropi. Lopovi su posle krađe pobegli u pravcu mesta Colikon, jugoistočno od Ciriha. Osoblje muzeja, srećom, nije povređeno”, izjavio je tadašnji portparol policije Mario Kortezi.
On je naveo i da je policija na mesto krađe stigla nekoliko minuta po odlasku lopova i naveo da je jedan od kradljivaca govorio nemački sa slovenskim akcentom.
Dve ukradene slike, procenjene na 44 miliona evra, nađene su dva dana posle pljačke, dok se za ostale dve i dalje traga.
„Slike Monea i Van Goga nađene su na zadnjem sedištu automobila parkiranog kod Psihijatrijske bolnice u Cirihu”, saopštila je tada švajcarska policija.
Tamošnji mediji naveli da je vozilo bilo napušteno i otključano, i da je policija odmah po pozivu osoblja bolnice kojima je bio sumnjiv beli automobil, zatvorila oblast oko Univerzitetske psihijatrijske klinike. Nađeni automobil policija je zatim odvezla na ispitivanje, a lokalna TV stanica „TeleZuri” objavila je izjavu svedoka koji je naveo da su u automobilu bile slike na kojima je bilo napisano ime Birleovog muzeja.
Lukas Glor, direktor muzeja iz kog su slike ukradene, potom je potvrdio da su nađene Moneova slika „Bulke kod Veteja” i Van Gogova „Grana kestena”.
Izvor navodi da je sada glavni zadatak policije da otkrije gde su druge dve slike, Sezanov „Dečak u crvenom prsluku” i slika „Ludovik Lepik i njegove kćerke” Edgara Degaa.
Portparol ciriške policije Marsel Štreber je izjavio da njihova policija i dalje intenzivno radi na rasvetljavanju ovog slučaja, koji je okarakterisan kao najveća pljačka u poslednjih deset godina u Švajcarskoj.
IZGLEDA DA SU UMETNICKA DELA INDENTICNA SLIKAMA KOJE SAM RANIJE POSTIRAO NA SVOM BLOGU,slike ukradene u Cirihu.
postove o ukradenim slikama mozete videti OVDE i OVDE
Tinejdžer iz Britanije sam oplovio svet
Majk Perhem, sedamanestogodišnji „mornar” iz Poterz Bara u Hertfordširu, u Velikoj Britaniji, postao je danas najmlađa osoba koja je sama oplovila svet, saopštio je njegov tim.Perhem je oborio dosadašnji rekord pošto je za devet meseci preplovio 45.000 kilometara i stigao na cilj u Kornvolu na jugu Engleske, jutros, nezvanično oko 9.47.Mladić je isplovio 15. novembra 2008. godine na svojoj jedrilici "TotallyMoney.com", dugoj 15 metara.Njegova ideja je bila da ovaj podvig izvede bez zaustavljanja, ali tehnički problemi su ga naterali da pristane nekoliko puta. Zbog toga će ovaj svetski rekord morati da se svrsta u kategoriju „uz pomoć”.Put ga je vodio preko Portugala, Kanarskih ostrva, Južnoafričke Republike, Australije i Novog Zelanda. Prošao je kroz Panamski kanal, jer je propustio vremenske uslove pogodne za obilazak Kejp Horna na južnom špicu Južne Amerike.Vratio se 31. oktobra 1999. godine. Trebalo mu je 327 dana, 12 sati i 52 minuta.Kada je krenuo, imao je 16 godina. Sedamnaesti rođendan je proslavio 16. marta na svojoj jedrilici ploveći kroz južni deo Indijskog okeana.Perhem je nekoliko meseci mlađi od Zaka Sanderlenda, 17-godišnjaka iz Tauzent Ouka u Kaliforniji, koji je slično putovanje završio u julu, posle 13 meseci plovidbe.Međutim, ovo nije Majkov prvi svetski rekord. U januaru 2007. godine postao je najmlađa osoba koja je sama prešla preko Atlantskog okeana. Bilo mu je samo 14 leta.
Australijanac vlasnik rekorda „non-stop oko sveta bez ičije pomoći”Prema podacima upisanim u Ginisovu knjigu rekorda, najmlađa osoba koja je sama oplovila svet, jedreći bez zaustavljanja bilo gde i bez ičije pomoći, je Australijanac Džesi Martin. Naime, Martin je krenuo iz Lajonharta u Melburnu 8. decembra 1998. kada je imao 18 godina i 104 dana.
Australijanac vlasnik rekorda „non-stop oko sveta bez ičije pomoći”Prema podacima upisanim u Ginisovu knjigu rekorda, najmlađa osoba koja je sama oplovila svet, jedreći bez zaustavljanja bilo gde i bez ičije pomoći, je Australijanac Džesi Martin. Naime, Martin je krenuo iz Lajonharta u Melburnu 8. decembra 1998. kada je imao 18 godina i 104 dana.
More secondary characters
Gaius Julius Caesar-General, Dictator of Rome.
Despite being the enemy of the Gaulish village, Julius Caesar is not depicted as a villian. He is an enemy to respect, an honourable man, who has to try and conquer the Gaulish village so he is not a laughing stock in the Senate, where really he'd probably like and try to forget the whole thing.Number one enemy of Gauls.
Asterix and Obelix secondary characters
Cacofonix,the bard.Opinion is divided as to his musical gifts.Cacofonix think's he's geniuos.Everyone else thinks he's unspeakable.But so long as he doesen't speak ,let alone sing,everybody likes him...
Fulliautomatix-Village Blacksmith,a big, strong, macho, fiery redhead/blonde ,Never seen without a hammer.Married to his wife Mrs Fulliautomatix.
Geriatrix-Village Elder,Short, grey whiskers and hair. White breeches and Dark Blue top.He is always ready to fight, even without the magic potion.He takes an active interest in politics, dancing, drinking and the LADIES.
So popular in fact that he is married to the most beautiful of them all - Mrs Geriatrix.
Unhygenix-Village Fishmonger.Married to his wife Bacteria.Fulliautomatix swears that Unhygenix's fish isn't fresh. Whether it is or not is debatable - he always has the village woman lining up outside his shop prepared to buy his produce. However, the fish probably does go off quite a lot, for as we learn in Asterix and the Great Crossing, instead of going fishing in the sea next to the village, Unhygenix gets his fish bought in by ox-cart from Lutetia, as you never know where fish caught from the sea have been!
The rivalry he shares with Fulliautomatix is a strange thing. They are abusing each other at every term. However, they are always seen together, and despite appearances they are in fact friends (although friends that maintain their relationship by abusing each other).
Impedimenta(Meaning: Object which makes progress difficult).Vitalstatistix's wife. Sometimes thinks she has wasted her life in the village and wants to return to Lutetia. Despite their arguments, she loves her husband dearly.
Dogmatix
Dogmatix isObelix's loyal canine companion and follows him everywhere.
Gets upset if trees are felled.
Vitalstatistix
Finally, Vitalstatistix,the chief of the tribe.Majestic,brave and hot-tempered,the old warrior is respected by his men and feared by his enemies.Vitalstatistix himself has only one fear:he is afraid the sky may fall on his head tomorrow.But as he always says-tomorrow never comes.
Getafix
Getafix,the venerable village driud.Gathers mistletoe and brews magic potions.His speciality
is the potion witch gives the drinker superhuman strenght.But Getafix also has other recipes up his sleeve..
Obelix
Obelix,Asterix's inseparable friend.A menhir delivery-man by trade;addicted to wild boar.
Obelix is always ready to drop everything and go off on a new adventures with Asterix-so long as there 's wild boar to eat ,and plenty of fighting.
Asterix
Asterix,the hero of these adventures.A shrewd,cunning little warrior.
All peroilous missions are immediately entrusted to him.
Asterix gets his superhuman strenght from the magic potion brewed by the druid Getafix..
Kutak posvecen stripu Asterix
The year is 50bc.Gaul is entirely occupied by the Romans.
Well... not entirely....
One small village of indomitable Gauls still holds out against the invaders.
And life is not easy for the Roman legionaries who garrison the fortified camps of Totorum,Aquarium,Laudanum and Compendium..
Španski grad obojen paradajzom
Desetine hiljada ljudi iz celog sveta gađale su se danas tonama paradajza tokom tradicionalnog okršaja u španskom gradu Bunol, čije su ulice obojene u crveno.
Više od 40.000 ljudi, uključujući posetioce iz Australije, Velike Britanije i SAD, učestvovalo je u ovogodišnjoj borbi poznatoj pod imenom „tomatina”, koja je održana 64. godinu za redom, saopštili su organizatori.
Gradske vlasti stavile su učesnicima na raspolaganje više od 100 tona paradajza, a bitka je trajala jedan čas.
Mnogi muškarci poskidali su majice, dok su ostali nosili staru odeću, čvrste šešire, naočare ili zaštitne maske za lica. Vlasnici radnji zaštitili su izloge plastičnim pločama.
Posle okršaja, gardska služba čistoće i lokalni stanovnici očistili su ulice za samo pola sata, a učesnici su se zaputili ka obližnjoj reci, gde su privremeno postavljeni tuševi.
Ovaj događaj koštao je grad od 10.000 stanovnika 28.000 evra, prenose španski mediji.
„Tomatina” se održava svake poslednje srede u avgustu u Bunolu, oko 40 kilometara severno od obalskog grada Valensije. (Srna)
Paris - France
PARIZ VIDEO CLIP
J'adore Paris
SOMEBODY SAID:
The French are the most rude and arrogant people i've ever met in europe. high poverty and crime.
I DO NOT KNOW ABOUT THIS.
Usein Bolt
Neuhvatljiv.Nedostizan.Neponovljiv.Usein Bolt.Najbrzi covek na svetu.Njegovih 9,58,cini se ,niko osim njega nece moci da istrci.
Tek sto je napunio 16 godina Usein je vec skrenuo paznju svetske javnosti.Kada je na Panamerickim juniorskim igrama 2003. izjednacio svetski omladinski rekord na 200m- 20.13 novine su ga proglasile naslednikom Majkla Dzonsona.
Na rodnoj Jamajci su shvatili kakav dragulj imaju. Hauard Hamilton,visoki zvanicnik tadasnje vlade apelovao je na Atletsku aocijaciju Jamajke da zastiti mladica od pogubnog uticaja sredine.Bolt je najbolji sportista koji se ikada pojavio na nasem ostrvu -izjavio je Hamilton.
Boltu komad Berlinskog zida na poklon
Novi, trostruki šampion sveta, Jamajčanin Usein Bolt, dobio je na svečanoj ceremoniji deo Berlinskog zida.
Gradonačelnik Berlina, Klaus Voverajt, u nedelju je predstavio Boltu komad zida visok 3,6 metara, koji će uskoro biti isporučen u njegov trening kamp na Jamajci.
Na tom delu zida, koji je od 1961. do 1989. predstavljao granicu između zapadnog i istočnog Berlina, naslikan je Bolt u prirodnoj veličini, za vreme jedne od trka na Svetskom prvenstvu u atletici koje se završava u nedelju.
„Nikada neću zaboraviti Berlin”, izjavio je Bolt na ceremoniji.
Bolt je u obe discipline, 100 i 200 metara, pored osvojenih zlatnih medalja, postavio i nove svetske rekorde. Treću titulu osvojio je u okviru štafete 4x100 metara. (Beta)
Majkl Daglas i Ketrin Zita-Džons kupuju kuću u Perastu
Američki glumački par Ketrin Zita Džons i Majkl Daglas boravili su u Perastu, gde su sa predstavnicima nekoliko agencija za nekretnine razgovarali o kupovini kuće u tom gradu.
Poznati holivudski bračni par ozbiljno je zainteresovan za kupovinu kuće u Perastu.
Džonsova i Daglas su tokom posete Perastu boravili u hotelu Perastra, gde su kao uslov za boravak tražili maksimalnu diskreciju.
Poznati bračni par je i pre tri godine boravio u Perastu, gde su došli luksuznom jahtom.
Imovina bračnog para Daglas-Džons, koji voli da kupuje nekretnine po svetu, procenjuje se na 150 miliona dolara. Daglas i Zita Džons su vlasnici dve kuće u Los Anđelesu, luksuznog stana u Njujorku, kuće u Koloradu i na ostrvu Bermuda, a imaju i vile na Majorki i u Kanadi.
Opening concert for 1992 Olympic games in Barcelona
it was a virtual construction, because freddie was dead, so monserrat had to sing alone with help a virtual voice of freddie
Freddie Mercury & Montserrat Caballe barcelona
BEST DUETS
Eros Ramazzotti and Tina Turner - Cose dela vita
that it is the best duet of century
that woman is so full of life
Wedding in Sicily
C' 'na luna mezz'u mare
Mamma mia m'a maritare
Figlia mia a cu te dare
Mamma mia pensace tu
Se te piglio lu pesciaiole
Isse vai isse vene
Sempe lu pesce mane tene
Se ce 'ncappa la fantasia
Te pesciulia figghiuzza mia
Là lariulà pesce fritt'e baccalà
Uei cumpà no calamare c'eggi'accattà
C' 'na luna mezz'u mare
Mamma mia m'a maritare
Figlia mia a cu te dare
Mamma mia pensace tu
Se te piglio lu pulezia
Isse vai isse vene
Semp'a scuppetta mane tene
Se ce 'ncappa la fantasia
Te scuppettea figghiuzza mia
Là lariulà pesce fritt'e baccalà
Uei cumpà 'na scuppetta c'eggi'accattà
Lazy Mary you better get up
She answered back I am not able
Lazy Mary you better get up
We need the sheets for the table
Lazy Mary you smoke in bed
There's only one man you should marry
My advice to you would be
Is to pay attention to me
You'd better marry a fireman
He'll come and go, go and come
Sempe la pompa mane tene
Se ce 'ncappa la fantasia
Te pomperia figghiuzza mia
Là lariulà pesce fritt'e baccalà
Uei cumpà 'na pompina c'eggi'accattà
0 cummà ca m' voglio marità
Trovame 'na uagliotta
Ca me voglio marità
Trovame 'na uagliotta
Ca me voglio marità
Trovame 'na uagliotta
Ca me voglio marità
Hey!
LOU MONTE
In the spring of 1958, he was back on the charts with the popular million-selling hit, "Lazy Mary", a catchy remake of what had been a huge hit for Rudy Vallee in 1938.
LAZY MARY (Luna Mezzo Mare)
(proper spelling followed by phonetic pronunciation)
C’na luna mezz’u mare
CHEH-nah LOO-nah MEN-zoo MAH-reh
Mamma mia m’a maritare
MAH-mah MEE-ah mah mah-ree-DAH-ray
Figlia mia a cu te dare
FIH-lee-ah MEE-ah GOO-deh DAH-ray
Mamma mia pensace tu
MAH-mah MEE-ah ben-ZATCH-eh-doo
Se te piglio lu pesciaiole
zeh teh BILL-yoo-oh bee-shigh-YOH-lah
Isse vai isse vene
IH-soo VAH-eh IH-soo VEH-neh
Sempe lu pesce mane tene
ZEHM-peh loh BAY-sheh MAH-neh DAY-neh
Se ce ‘ncappa la fantasia
zay ching-GAHP-pah-lah vahn-dah-ZEE-ah
Te pesculia figghiuzza mia
day beh-shoo-LEE-ah vee-GYOOTS-zah meeah
Lࠬariul࠰esce fritt’e baccal༯em>
lah lah-REE-oo-lah BEH-sheh VREET-teh bah-kah-LAH
Uei cumpo calamare c’eggi’accatt༯em>
way goom-BAH noh gah-lah-MAH-leh jeh-jah-kah-TAH
(Second stanza)
C’na luna mezz’u mare
CHEH-neh LOO-neh MEN-zoo MAH-reh
Mamma mia m’a maritare
MAH-mah MEE-ah mah mah-ree-DAH-ray
Figlia mia a cu te dare
FIH-lee-ah MEE-ah GOO-dah-DAH-ray
Mamma mia pensace tu
MAH-mah MEE-ah ben-ZATCH-eh-doo
Se te piglio lu pulezia
zeh-teh BILL-yoo-oh boo-luht-ZEE-ah
Isse vai isse vene
IH-soo VAH-eh IH-soo VEH-neh
Semp’a scuppetta mane tene
ZEHM-peh shkoop-PEHT-tah MAH-neh DAY-neh
Se ce ‘ncappa la fantasia
zee ching-GAHP-pah-lah vahn-dah-ZEE-ah
Te scuppettea figghiuzza mia
day shkoop-peh-TEE-ah vee-GYOOTS-zah meeah
Lࠬariul࠰esce fritt’e baccal༯em>
lah lah-REE-oo-lah BEH-sheh VREET-teh bah-kah-LAH
Uei cumpࠦ#8216;na scuppetta c’eggi’accatt༯em>
way goom-BAH nah shkoo-PEHT-tah jeh-jah-kah-TAH
(And now for you nice ladies and gentlemen out there who don't
understand the Italian language, I'd like to do two choruses in British)
Lazy Mary you better get up
She answered back I am not able
Lazy Mary you better get up
We need the sheets for the table
Lazy Mary you smoke in bed
There’s only one man you should marry
My advice to you would be
Is to pay attention to me
You?d better marry a fireman
He’ll come and go, go and come
Sempe la pompa mane tene
ZEHM-beh lah BUHM-bah MAH-neh DAY-neh
Se ce ‘ncappa la fantasia
zay ching-GAH-pah-lah vahn-dah-ZEE-ah
Te pomperia figghiuzza mia
deh bohm-BEH-ree-ah vee-GYOOTS-zah meeah
Lࠬariul࠰esce fritt’e baccal༯em>
lah lah-REE-oo-lah BEH-sheh VREET-teh bah-kah-LAH
Uei cumpࠦ#8216;na pompina c’eggi’accatt༯em>
way goom-BAH nah bohm-BEE-nah jeh-jah-kah-TAH
0 cummࠣa me voglio marit༯em>
oh goom-MAH gah meh VOHL-yee-oh mah-ree-DAH
Trovame ‘na uagliotta
troh-VAH-meh nah while-YOHT-tah
Ca me voglio marit༯em>
gah meh VOHL-yee-oh mah-ree-DAH
Trovame ‘na uagliotta
troh-VAH-meh nah while-YOHT-tah
Ca me voglio marit༯em>
gah meh VOHL-yee-oh mah-ree-DAH
Trovame ‘na uagliotta
troh-VAH-meh nah while-YOHT-tah
Ca me voglio marit༯em>
gah meh VOHL-yee-oh mah-ree-DAH
Hey!
Oko 2.000 Rumuna poseduje imovinu na Mesecu - tvrdi rumunski dnevnik „Adeverul”.
Prodaja imovine na Mesecu počela je pre 30 godina, a prvi čovek na svetu koji je postao vlasnik imovine na Mesecu i planeti Mars je Amerikanac Denis Houp.
Houp se pozvao na američko zakonodavstvo, prema kome svaki američki državljanin može biti vlasnik imovine, ukoliko ona nije tuđe vlasništvo i ako se niko ne usprotivi proceduri.
Nakon toga je vlasnik Meseca registrovao sve planete Sunčevog sistema na svoje ime, osnovao kompaniju „Mesečeva ambasada” i počeo prodaju imovine, uključući i planete do kojih nikada nije dospeo čovek.
Najbolju prodaju Houp je ipak postigao na Mesecu, jer trenutno oko šest miliona ljudi u svetu poseduje imovinu na ovom Zemljinom satelitu.
NASA traži vodu na Mesecu
U okviru istraživanja Meseca NASA planira da početkom naredne godine izvede udare po površini ovog satelita da bi posle izazivanja jake eksplozije proverila ima li na njemu vode.
Operacija traženja vode na Mesecu je neophodna radi plana NASA-e da kroz 12 godina ponovo pošalje posadu i počne pripremu za izgradnju baze na Mesecu za dalja kosmička istraživanja.
Naučnici veruju da u mesečevim kraterima postoji nakupljena smrznuta voda, koju su tamo donele komete i meteoriti, navodi agencija Itar Tas.
Početkom naredne godine NASA šalje ka Mesecu kosmički robot-istraživač i sa njim satelit za istraživanje prisustva vode. Gornji stepen rakete težak 2,3 tone, biće upravljen ka jednom od mesečevih kratera i udarom će izazvati jaku eksploziju.
Satelit bi trebalo da se odvoji od rakete devet časova pre udara tj. sasvim blizu površine Meseca tako da će, kako se očekuje, moći da pokupi neophodne podatke. (Tanjug)
Rumuni napravili i tortu za Ginisa
Bukurešt je danas ušao u Ginisovu knjigu rekorda sa tortom od voća i šlaga teškom 281 kilogram, prenela je rumunska televizija Antena 3.
Zvaničnici Ginisove knjige rekorda izmerili su danas tortu specijalnom elekronskom vagom i potvrdili da je oboren svetski rekord u kategoriji "torta od voća i šlaga", koji je do sada iznosio 200 kilograma.
Torta je napravljena od 100 kilograma šlaga, hiljadu jaja, 40 kilograma šećera i velike količine voća.
Posle ceremonije uručivanja ginisove povelje gradonačelniku rumunske prestonice Sorinu Opreskuu, Bukureštanci su sa uzivanjem probali tortu.
U vreme božićnih praznika, ovo je treći svetski rekord koji je oborio Bukurešt, posle rekorda sa najvećim brojem Božić bata - gotovo 4.000 i rekorda postavljenog najdužom kobasicom, dugom 392 metra.
Rumun
Rumun Tudor Ciora (26), iz grada Sibiju, koji se proteklog vikenda oženio, smislio je originalan način da vrati novac koji je potrošio na svadbu. Odlučio je da ponudi oglasni prostor na svojoj kravati i u tu svrhu je otvorio internet stranicu na koju mogu da se jave svi koji su zainteresovani za takvo reklamiranje.
vesti iz Rumunije
Rumuni u zagrljaju za Ginisa
U Rumuniji oboren Ginisov rekord u kategoriji "najveći zagrljaj". Oko 10.000 ljudi učestvovalo u džinovskom zagrljaju oko zamka Alba Julija.
Skoro 10.000 ljudi učestvovalo je u džinovskom zagrljaju oko zamka u rumunskom gradu Alba Juliji, postavivši novi svetski rekord, javili su lokalni mediji.
Turisti i Rumuni, među kojima je bio rumunski predsednik Trajan Basesku, formirali su lanac dug približno četiri kilometra u Alba Juliji u kojoj je 1. decembra 1918. proglašeno ujedinjenje Transilvanije sa Rumunijom.
Novi rekord potvrdio je predstavnik Ginisove knjige.
Džinovskim zagrljajem u kojem je u petak učestvovalo 9.785 ljudi, oko zamka iz 18. veka, Rumunija je oborila rekord koji je do sada držao Meksiko sa 6.000 učesnika.
ne toliko friske vesti Rumunija
Predsednik Rumunije Trajan Basesku izjavio je danas da će Rumunija pred Medjunarodnim sudom pravde braniti stav da je Kosovo deo Srbije.
Rumunija će se i nadalje ubrajati u države koje ne priznaju samostalnost pokrajine Kosovo", izjavio je danas Basesku koji je boravio u nezvaničnoj poseti Kladovu.
Basesku je naglasio da će Rumunija podržati deblokiranje i potpisivanje sporazuma o pridruživanju izmedju Srbije i EU, ali i da ulaže sve napore da se liberalizuje vizni režim sa Unijom.
On se osvrnuo i na položaj rumunske nacionalne manjine u Srbiji, naglašavajući da im je potrebno obezbediti sva prava koja imaju nacionalne manjine drugih naroda koji žive u Rumuniji.
"Pokušavamo pristojno i skromno da ubedimo naše prijatelje iz Srbije da rumunska manjina treba da uživa sva kulturna i obrazovna prava kao i prava na verospovest. To je sve ono što i mi obezbedjujemo i garantujemo srpskoj manjini u Rumuniji", naglasio je Basesku.
Rumunski predsednik istakao je da Rumunija i Srbija imaju veoma dobre odnose i ocenio da je rumunska manjina most koji povezuje Beograd i Bukurešt.
Pastir u Rumuniji
Pastir na severoistoku Rumunije pronašao desetine fetusa i lobanja. Forenzičari kažu da potiču iz istraživačke laboratorije
GROPNITA - Rumunski pastir otkrio je u zabačenom šumskom predelu, blizu sela Gropnita na severoistoku Rumunije, na desetine ljudskih fetusa. Kako javljaju rumunske novinske agencije, preneraženi ovčar smesta je pozvao policiju.
Policijski inspektor Georgel Grumeza rekao je posle jezivog otkrića da se prema početnim saznanjima čini da su fetusi, njih oko osamdesetak, bili konzervirani u formalinu jer se sa mesta na kom su otkriveni nije širio stravičan miris crkotine.
Mediji navode da je dvadesetčetvorogodišnji pastir Gabrijel Avadaniji ispričao da je video leševe beba razbacane po zemlji, i nekoliko fetusa koji su bili zapakovani u plastične kese. U njihovoj neposrednoj blizini pastir je pronašao delove ljudskih lobanja.
Rumunski forenzičari koji su odmah izašli na lice mesta ispričali su da su fetusi bili dugački od 10 do 40 centimetara, i da su najverovatnije "u šumu dospeli iz istraživačke laboratorije koja se nalazi u blizini Gropnite".
Slično misle i u rumunskom Ministarstvu zdravlja. Oni zasada tvrde da se ne radi o nekom psihopati koji ubija trudnice i zakopava njihove fetuse u šumi, već da su najverovatnije radnici nekog od istraživačkih instituta možda slučajno uzrokovali kvar hladnjaka u kojima se čuvaju fetusi, pa su grešku pokušali da zataškaju zakopavanjem leševa u šumu.
Rumunsko državno tužilaštvo pokrenulo je istragu o celom slučaju i pretpostavlja se da će krivci za ovo stravično sakrivanje leševa uskoro biti pronađeni.
zanimljivosti iz Rumunije
Rumunija je postavila novi svetski rekord, nakon što je maltene 4.000 Deda Mrazova prodefilovalo ulicama Bukurešta, deleći poklone mališanima, javila je "Ananova".
Ukupno 3.939 rumunskih Deda Mrazova upisalo se ovim u knjigu Ginisovih svetskih rekorda, nadmašujući svojim brojem prošlogodišnji rekord postavljen u Tajvanu, kada se na ulicama pojavilo 3.618 Božić Bata.
"Ostavila sam sve svoje probleme kući i došla ovde da budem deo nečeg posebnog. To je Božićni duh i svi treba da slavimo", rekla je jedan od Deda Mrazova, Marija S. (72).
Gradonačelnik Bukurešta Sorin Opresku rekao je da su želeli da iznenade decu, pojavom ne jednog, već na hiljade Deda Mrazove.
"Ovo je bilo najveće okupljanje Božić Bata", istakao je Opresku, dodajući da grad planira da obori još dva rekorda, najduža kobasica (trenutni rekord je 2.250 metara) i najduži kolač (140 metara).
Nedavno je još jedan rumunski grad, Brasov, oborio svetski rekord, nakon što su školska deca napisala Deda Mrazu pismo dugo 413 metara.
vesti iz Rumunije
Rumunski haker najbolji na prijemnom ispitu
Gabrijel Bogdan Jonesku, koji zbog informatičke prevare služi trogodišnju kaznu u italijanskom zatvoru Komo, zauzeo je prvo mesto na prijemnom ispitu na Fakultetu informatičkih tehnologija u Milanu.
Mladi Rumun, koji služi kaznu u zatvoru Komo u Lombardiji, dobio je dozvolu da uz pratnju čuvara napusti zatvor na tri sata, kako bi učestvovao na prijemnom ispitu na Milanskom univerzitetu, prenose italijanski mediji.
Gabrijel je završio prijemni ispit za jedan sat i dvadeset minuta i zauzeo prvo mesto na listi kandidata za Fakultet informatičkih tehnologija u Milanu.
Odmah nakon tog uspeha, za mladog Gabrijela zainteresovala se jedna od najznačajnijih italijanskih firmi koja se bavi informatikom "IT", sa kojom je nadareni mladić potpisao ugovor, dok će se njegov advokat obratiti italijanskom predsedniku za pomilovanje.
Gabrijel Bogdan Jonesku je pobedio na mnogim matematičkim olimpijadama i na Balkanskoj olimpijadi u informatici.
Mladi informatičar je uhapšen prošle godine u rumunskom gradu Krajova, zajedno sa drugim hakerima zbog informatičke prevare na sajtu italijanske pošte.
Grupa hakera uspela je da ukrade od italijanske pošte 100.000 evra, kako je javila italijanska štampa.
Pjerpaolo Livio, Gabrijelov advokat tvrdi da je njegov klijent samo izradio program uz pomoć kojeg su hakeri upali na sajt italijanske pošte, za šta je dobio 5.000 evra.
nasi susedi/Rumunija
Bukurešt
Prestonica još od 1862. godine, Bukurešt je najveća i najbogatija metropola u državi. Bulevari sa drvoredima, zgrade klasičnog stila i ekstravagantne javne strukture su smeštene jedna uz drugu sa neurednim, prenaseljenim ulicama, neuglednim staljinističkim stambenim blokovima i nedovršenim konstrukcijama. Ovo je grad koji možete ili zavoleti ili zamrzeti, sredine nema.
Nekada smatran “Parizom Istoka” zbog svojih dugih šumovitih avenija i velikih zgrada zajedno sa svojom karakterističnom socijalnom scenom u kojoj uživa ekstravagantna rumunska aristokratija, elegancija i lepota grada su narušene u toku okrutne i neprijatne ere komunizma. Čuveni razvojni projekat Nikolaja Čaušeskua, lidera komunističke partije 1965.godine, bio je skandalozna afera, kada je kreirao jednu imitaciju Šanzelizea, u palati Gradskog centra i dvanaestospratnici za svoje potrebe zajedno sa zgradom parlamenta, zbog čije gradnje je porušio i demolirao jednu ogromnu istorijsku arhitektonsku oblast u starom gradu, uključujući i 26 crkava. Zgrada parlamenta je dizajnirana da bude najveća zgrada na svetu. Danas je poznata kao Palata Parlamenta, druga po veličini nakon Pentagona i postala je najveća gradska turistička atrakcija.
Bukurešt nudi određen broj izvršnih muzeja, galerija, sjajne Ortodoksne crkve i arhitektonska iznenađenja a političko nasleđe obezbeđuje fascinantni izbor znamenitosti u kojima turisti mogu da istražuju događaje i osećaje njene istorije. Ovde se oseća obnovljena snaga, istorijske zgrade su restaurirane, postoji bogat noćni život kao i sve više kulturnih dogadjaja.
Tradicionalno rumunsko kuvanje je ukusno i pikantno kao internacionalna kuhinja a letnje, vesele bašte, pivnica i živopisni parkovi su puni raspoloženih ljudi.
Nikolaj Čaušesku, lider komunističke partije je izgradio kolosalnu Palatu Parlamenta, drugu po veličini zgradu na svetu, posle Pentagona. To je ogromna struktura koju je gradilo oko 20 hiljada radnika I 700 arhitekata i vrednost se može meriti u bilionima. Ima 12 spratova, 1100 soba, oko 100m dugačko predvorje i četiri podzemna nivoa uključujući i ogroman nuklearni bunker. Počevši gradnju 1984. godine, diktator je nameravao da ovo bude sedište njegove komunističke partije, ali zgrada nije bila još završena kada je on egzekutiran 1989. godine. Danas je ovo sedište rumunskog Parlamenta kao i internacionalni konferencijski centar. Kao oličenje i personifikacija diktatorove opsesije grandioznim stvarima i postupcima, konstrukcija je zahtevala uništenje i rušenje kvarta bukureštanskog istorijskog centra grada, ukljucujuci i 26 crkvava kao i iseljenje 40 hiljada stanovnika iz svojih kuća, iz 19. veka, u novo predgrađe. Izrađena i uređena ekskluzivno od rumunskog materijala, zgrada odslikava rad najboljih državnih umetnika. Turističke ture vode posetioce kroz jedan deo blještavih soba, ogromne holove i oblast koju koristi Senat ( kada ne zaseda). Unutrašnjost je luksuzno uređena kristalnim lusterima, mozaicima, oslikanim prozorima, zlatnim i mermernim zidovima a podovi su ukrašeni ćilimima. Najveća soba ima pokretni krov, dovoljno veliki da može da uđe helikopter. Turistički vodiči uživaju u prepričavanju kolike su ogromne količine novca uložene u dekoraciju i ukrašavanje soba.
Drakula tura:
Jedna od najpoznatijih tura kada je Rumunija u pitanju je upravo Drakula tura. Program koji nude domaće turističke agencije uglavnom je isti, i obuhvata sledeće:
1. dan: Polazak u 17 h iz Novog Sada (ispred železničke stanice), a u 1830 h iz Beograda (ispred „Sava-centra“). Pauza u Temišvaru (Timişoara). Nastavak putovanja: Deva - Sibiu - Sigišoara.
2. dan: Pre podne dolazak u Sigišoaru (Sighişoara), najočuvaniji srednjovekovni grad Rumunije, u kojem je, 1431. godine, rođen kontroverzni vlaški vladar Vlad Cepeš (Vlad Ţepeş), poznatiji kao Drakula (Dracula). Poseta Istorijskom muzeju i sobi za mučenje. Razgledanje vrlo atraktivnog starog gradskog jezgra Sigišoare, koje se nalazi pod zaštitom UNESCO-a. Posle podne dolazak u Brašov (Braşov), centar jugoistočne Transilvanije i jedan od najlepših gradova Rumunije. Panoramsko razgledanje grada: Crna crkva (Biserica Neagră) iz XIV veka (najveća gotska crkva između Beča i Carigrada), stara gradska većnica ... Slobodno vreme.
Uveče dolazak u Sinaju (Sinaia), mondensko mesto u Južnim Karpatima. Smeštaj u hotel. Večera. Noćenje.
3. dan: Doručak. Odlazak na izlet u zamak Bran (Castelul Bran) iz XIII veka, u kojem je Vlad Cepeš Drakula bio zatvoren. Tokom prve polovine XX veka zamak Bran bio je, inače, rezidencija Ferdinanda i Marije, drugog rumunskog kraljevskog para. Povratak u Sinaju. Poseta manastiru Sinaja (XVII vek) i dvorcu Peleš (Castelul Peleş), jednom od najlepših dvoraca Evrope, inače nekadašnjoj letnjoj rezidenciji Karola i Elizabete, prvog rumunskog kraljevskog para. Slobodno popodne u Sinaji. Večera. Noćenje.
4. dan: Doručak. Napuštanje hotela. Dolazak do jezera Snagov. Plovidba brodom do ostrva, na kojem je podignut istoimeni manastir. Poseta Drakulinom grobu u manastiru. Posle podne dolazak u Bukurešt (Bucureşti), glavni grad Rumunije, koji nosi epitet „mali Pariz“. Panoramsko razgledanje grada: Trijumfalna kapija, Palata Parlamenta (po zapremini, druga građevina na planeti)… Kratka šetnja najužim centrom grada, u kojem se nalaze Rumunski ateneum, bivša Kraljevska palata (danas Muzej umetnosti), Kraljevska zadužbina (danas Univerzitetska biblioteka), zdanje Senata, crkva Kreculesku (Cretzulescu) itd. Poseta Patrijaršiji. Slobodno popodne. Uveče polazak za Srbiju. Ruta: Pitešti (Piteşti) - Krajova (Craiova) - Drobeta-Turnu Severin ...
5. dan: Nastavak putovanja kroz Đerdapsku klisuru. Pre podne povratak u Beograd, odnosno Novi Sad.
Дракула између мита и стварности
Онај који набија на колац
Румунски владар Влад Цепеш, познатији као Дракула, себи је обезбедио бесмртност суровошћу, којој је тешко наћи премца у европској прошлости.
Типична филмска прича о грофу Дракули, по роману ирског писца Брема Стокера из 1897. године, почиње овако: часовник откуцава поноћ, мртвачки сандук полако се отвара, уз шкрипу, и из њега излази гроф Дракула. Огрнут тамним плаштом, хитрим корацима излази из свог трансилванијског дворца и креће у ноћ, дуж мрачних и пустих улица...
Прави Дракула био је унук прослављеног влашког војводе Мирче, који је годинама успешно одолевао најезди Турака и настојањима Отоманског царства да покори Влашку. Када је 1418. године умро, Мирча је иза себе оставио неколико незаконитих синова, што је у војводству у коме нису постојала утврђена правила наслеђивања био повод жестоким раздорима и крвавим обрачунима између потенцијалних владара.
Из сукоба два главна такмаца, Мирчиног незаконитог сина Влада (Дракулиног оца) и Дана Млађег, Мирчиног синовца, као победник је изашао Влад.
У време рођења Влада Млађег, 1431. године, у тврђави Сигишоару, Влад Старији је командовао гарнизоном који је оближњи планински превој између Трансилваније и Влашке бранио од упада Турака.
Те исте године Владов отац доживео је велику част да га римско-немачки цар Сигисмуд у Нирнбергу именује витезом Змајевог реда Светог римског царства, основаног ради очувања хришћанства пред надирућим исламом и све већим освајачким намерама Турског царства. Поносан на указану част, Влад Старији додао је крштеном имену надимак Дракул, што је изведеница из латинске речи драцо и у преводу значи змај, а на румунском - ђаво.
У румунској историји Дракула син, познатији као Влад Цепеш, кога су Турци звали казиклу беј - у преводу онај који набија на колац, био је познат по суровости. Непријатеље, као и све оне који су имали храбрости да му се супротставе, кажњавао је набијањем на колац.
Влад је постао озлоглашен и по другим суровим поступцима кажњавања. Често је наређивао да се људима огули кожа, да их живе скувају, да им одрубе главу, да буду ослепљени, угушени, обешени, спаљивани, пробадани, живи закопавани...
Посебно је волео да им сам одсече носеве, уши и удове. Ипак, његова најдража казна било је - набијање на колац.
Суровост, која је основно обележје румунског грофа и владара, историчари сматрају последицом његовог боравка међу Турцима. Он је, с братом Радуом, међу њима провео део детињства јер их је отац дао у залог турском султану Мурату Другом. Дечаци су на Муратовом двору у Једрену били око шест година.
Претпоставља се да је Дракули било једанаест година, а његовом млађем брату око седам када их је отац предао у ропство. По неким наводима из тог времена, дечаци тамо нису мучени физички, али је више него сигурно да је психолошки учинак био погубан, нарочито за Влада, који је гледајући суровост и сам постао такав.
Историчари сматрају да је тада створено и супарништво међу браћом, које је изнедрило међусобну мржњу. Када је Мурат решио да их ослободи, Раду је одлучио да остане у Турској, а Влад се вратио у Влашку, где је сазнао да му је отац убијен, а старији брат Мирча жив закопан.
Дракула је владао Влашком у три наврата. О првом, кратком раздобљу (1448. године) веома се мало зна, изузев да је следећих осам година провео кујући завере како би дошао на престо по други пут, што му је и пошло за руком 1456. године. То раздобље његовог шестогодишњег владања уједно је и најпознатије.
После неколико окршаја с турском војском 1461. и 1462. године, Влад је, спасавајући живот, побегао у Трансилванију, под влашћу мађарског краља Матије Корвина, у чијем је заробљеништву остао до седамдесетих година 15. века. Влашког престола се, по трећи пут, домогао 1476. године, али је власт изгубио већ исте зиме - погинуо је на бојном пољу.
Околности под којима је Дракула изгубио живот највероватније ће остати вечита тајна. Претпоставља се да је убијен у бици вођеној крајем децембра 1476. године недалеко од Букурешта.
Према једном руском извору, њега је грешком убио његов војник, убеђен да је реч о турском великодостојнику. Далеко је ближе истини да га је смакао плаћени убица кога је најмио његов супарник и наследник на власти из династије Басараба. По неким другим изворима, завереници су Дракули одсекли главу да би је потом, као доказ добро обављеног задатка, послали султану у Цариград.
Распрострањена је верзија према којој су калуђери манастира Снагов сахранили Дракулу поред олтара. Међутим, ископавања која су обављена почетком тридесетих година прошлог века нису дала резултата. Ипак, неки верују да је гроф Дракула заиста сахрањен у том манастиру, али не на месту на коме се првобитно мислило.
По тој верзији, Дракулини остаци заиста су нађени негде унутар манастирског имања и одмах им се изгубио сваки траг. Има и оних који не верују у те тврдње већ сматрају да је Дракула скончао на сасвим другом крају Румуније, далеко од Снагова и свих места која се спомињу.
Међу самим Румунима и данас су мишљења о њему углавном подељена. Док неки верују у легенду о вампиру плаве крви, други мисле да је Влад Цепеш био чврст и непоколебљив владар, без самилости према непријатељима.
Rumunija /Transilvanija/Drakula
Opste informacije o Rumuniji
VALUTA: Lei (rumunski lej) pod novom oznakom RON
1 EURO = 3,7 RON (feb 2008)
kako stici
1..Direktni Voz: Svako poslepodne krece voz iz Beograda i stize u Bukurest u ranim jutarnjim casovima.
2. Saopstvenim prevozom :
a)Beograd-Djerdap-Krajova-Pitest-Bukurest (600 km) oko 8-10h voznje
Ovo je najkraci i najbrzi put od Beograda do Bukuresta,Crnog mora i delte Dunava.Uz put cete imati priliku da vidite divne pejzaze kanjona Dunava –Djerdap,ali na teritoriji Rumunije ovo je sa turisticke tacke gledista neinteresantna zona.
GLAVNI GRANICNI PRELAZI:
Beograd-Vrsac- VATIN-STAMORA MORAVITA-Temisvar
Beograd-Kladovo-DJERDAP-PORTILE DE FIER-Drobeta Turnu Severin
PUTEVI U RUMUNIJI:
Auto put Pitest-Bukurest- Konstanca (Crno more) ukupno 335km,bez naplate
Glavni putevi uglavnom dobri i bez problema.
Na granici treba da kupite karticu (vignieta) koja, u zavisnosti od snage automobile, ne iznosi vise od 10 evra i vazi mesec dana za sve puteve u Rumuniji.
RUMUNSKA KUHINJA:
U principu slicna nasoj sa uticajima turske,madjarske i zapadno evropske kuhinje.
Najpopularniji specijaliteti: corbe (de burta ili nesto kao skembe corba,ali bolje;de perisoare ili od povrca;de fasole ili od pasulja itd.),
mici ili cevapcici,samo sa dodatkom drugacijih zacina,
sarma,kobasice,rostilj…
U kuhinji se dosta koristi paradajz kao dodatak skoro svim kuvanim jelima.
PICA:
Rumunija je poznata po dobrim vinima.Preporucujemo Recas (iz rumunskog Banata),Murfatlar (Crno more),Cotnari (rumunska Moldavija),Jidvei (Transilvanija).
RUMUNSKA OBALA CRNO MORE
Crnomorska obala Rumunije pruza mogucnost ugodnog letnjeg odmora.Prostrane plaze prekrivene finim sitnim peskom i talasi karakteriticni za Crno more obecavaju ugodjaj drugaciji od onog na Jadranu.Karakteristika rumunske obale su i brojna jezera rasuta duz cele obale.Odmaralista nose nazive po planetama kao sto su Saturn,Neptun,Venera,Jupiter ...gde svako prema svoijm sklonostima, mogucnostima i zeljama moze pronaci prijatno mesto za odmor.
Mamaja,najrazvijenije letovaliste na rumunskoj obali,nudi mnostvo zabavnih sadrzaja medju kojima su Aqua Park,Telegondola i Delfinarijum.Takodje,Mamaja je,pored Neptuna i Juptera, omiljeno porodicno letovaliste.Od ostalih odmaralista preporucujemo Kostinesti,posebno za studente i mlade,Vama Veke,mali raj za kampere,bajkere i rokere.Po povoljnim cenama i lepim plazama poznato je odmaraliste Eforie Nord.
BRASOV
Brasov je veliki grad od 280 000 stanovnika u Transilvaniji.Nalazi se 170 km od Bukuresta.Okruzen Karpatima,Brasov je zaista pravo turisticko mesto.Stara centralna zdanja cuvaju duh srednjeg veka i odisu prosloscu .Veliki uticaj na grad ostavili su nemacki kolonosti, koji su se doseljavali u nekoliko navrata.Impresivna Crna crkva je jedan od simbola Brasova.Grad je vrlo ziv,sa nekoliko hotela,dosta restorana,prodavnica,super i hipermarketa.
Zicarom se mozete odvesti do vrha planine Postavarul,odakle se pruza izvanredan pogled na panoramu grada.U blizini je i ski centar Pojana Brasov,a na oko 20 km od centra grada nalazi se Drakulin zamak.
Bran-Drakulin Zamak
Zamak Bran nalazi se 30 km od Brasova.Izgradjen je 1377. u granicnoj zoni izmedju Transilvanije i Valahije donacijom grada Brasova,a uz dozvolu madjarskog kralja Ludoviga I Anzujskog.Tvrdjava deluje pomalo “dramaticno”, posto se nalazi na vrhu stene sa koje se pruza pogled na okolne planine.
Zamak koji se nalazi tacno na granici nekadasnje dve imperije,Austrougarskog i Otomanskog carstva,imao je vaznu ulogu u odbrani od turskih napada,a bio je i trgovinska zona.Zamak je bio napadnut nekoliko puta i od strane valahijskog vladara Vlada Cepesa Drakule,kao osveta upravi grada Brasova zbog nepostovanja trgovinskih ugovora.Vlad Cepes bio je zarobljen jednom prilikom dva meseca u ovom zamku.Bran je tokom istorije bio pod upravom grada Brasova,Ugarske,Transilvanije i Valahije.Grad Brasov donirao je zamak 1920. rumunskoj kraljevskoj porodici i tada je transformisan po ukusu kraljice Marije u kraljevsku rezidenciju.
Nakon 27 godina, komunisticki rezim,koji je dosao na vlast u Rumuniji,konfiskovao je Bran i u vlasnistvu drzave ostao je sve do pocetka 2007.Tada je vracen Dominiku de Habsburgu,jednom od naslednika kraljevske familije.Bran zamak danas je muzej inspirisan legendom o Drakuli.
Oblaci koji tumaraju nebom
nemaju korenje, ni dom;
niti to imaju raznolike misli
dok plutaju kroz um.
Jednom, kada se uoči sopstveni um,prestaju razlike.
Oblaci koji tumaraju nebom nemaju korenje, ni dom… Isto se to odnosi i na tvoje misli, na tvoje unutrašnje nebo: tvoje misli nemaju korenje, nemaju dom; one tumaraju baš kao i oblaci. Zato nema potrebe da se protiv njih boriš, nema potrebe da si protiv njih, čak nema potrebe ni da pokušaš da ih zaustaviš.Ovo bi trebalo dobro da se shvati, jer kad god neko postane zainteresovan za meditaciju, trudi se da zaustavi misli. A ako se trudiš da zaustaviš misli, one se nikad neće zaustaviti jer je sam napor zaustavljanja misao, sam napor u meditaciji je misao, sam napor za postizanje Budastva je misao. Kako možeš da zaustaviš misao uz pomoć druge misli? Kako ćeš zaustaviti um, stvarajući drugi um? Tada ćeš se zakačiti za onaj drugi. I tako ćeš nastaviti sve dok ti se ne zgadi; tako tome neće biti kraja.Nemoj da se boriš – jer, ko će da se bori? Ko si ti? Samo misao; zato nemoj od sebe da praviš bojno polje, gde će se misli boriti medjusobno.Bolje budi svedok, samo posmatraj misli kako plove. One će stati, ali ih nećeš zaustaviti ti. One će stati jer si postao budniji, a ne zbog napora koji činiš da ih zaustaviš. Ne, one se nikada neće zaustaviti na taj način, one će tako opstati. Misli su vrlo tvrdoglave, postojane; one preživljavaju. Ti ih odbacuješ, a one se vraćaju u milionima. Ti ćeš se umoriti, ali ne i one.
„Reci mi danas ono sto cutis vec pola veka.
Smetovi postoje da putnika muce.
Svakog pod nebom presuda ceka.”
НИ ЈЕДАН..
НИ ЈЕДАН ЧОВЈЕК није Острво, сам по себи целина; сваки је човек део Континента, део Земље; ако грудву земље однесе Море, Европе је мање, као да је однело неки Рт, као да је однело Посед твојих пријатеља или твој; смрт ма ког човека смањује мене, јер ја сам обухваћен Човечанством. И стога никад не питај за ким звоно звони; оно звони за тобом.
- Из романа -За ким звоно звони- Е. Хемингвеј
NAJLAKSI TEST NA SVETU
Pitanja:
1.Koliko je dugo trajao Stogodišnji rat?
2.Koja zemlja proizvodi panamske šešire?
3.U kojem mesecu Rusi slave Oktobarsku revoluciju?
4.Po kojoj su životinji Kanarski otoci dobili ime?
5.Kako se zvao Kralj Džordž VI?
6.Koje je boje ružičasta zeba?
7.Koliko je dugo trajao Tridesetogodišnji rat?
NE ZNATE?
odgovori malo nize
Odgovori:
1.116 godina, od 1337 do 1453.
2.Ekvador.
3.U novembru. Razlika od 13 dana zbog pravoslavnog kalendara.
4.Latinski naziv je Insularia Canaria - Pseće ostrvo.
5.Albert. Kada je došao na prestol 1936., ispoštovao je želju kraljice Viktorije da se u budućnosti nijedan kralj ne sme zvati Albert.
7.Ljubičaste boje.
8.Trideset godina od 1618 do 1648.
Amerika
Amerika 1900.godine
Prosečan životni vek u Americi je bio 47 godina.
Samo je 14% američkih domova imalo kadu.
Prosečna plata u SAD je bila 22 centa na sat.
Prosečan američki radnik je zarađivao između 200 i 400 dolara godišnje.
Više od 95% porođaja je izvršeno kod kuće.
90% američkih lekara nije imalo završen fakultet, nego samo srednju medicinsku školu.
1 kg šećera je bio 8 centi, a za 14 centi se moglo kupiti 12 jaja.
Pet najčešći uzroka smrti u SAD su bili: 1. upala pluća i grip, 2. tuberkuloza, 3. dijareja, 4. bolesti srca, 5. infarkt
U Las Vegasu, Nevada živelo je samo 30 ljudi.
Ukrštene reči, limenke za pivo i ledeni čaj još nisu bili izumljeni.
Jedan od deset amerikanaca nije znao da čita.
Samo 6% amerikanaca je imalo završenu srednju školu.
Marihuana, heroin i morfijum su se mogli slobodno kupovati u svim apotekama.
Prema jednom farmaceutu, "Heroin oslobađa od kompleksa, poboljšava razmišljanje, reguliše rad stomaka i, u suštini, je savršeni čuvar zdravlja".
18% domaćinstava u americi je imalo bar jednog slugu ili domara.
1900. godine je bilo prijavljeno samo 230 ubistava u celoj SAD.
Američki san na ulici
A tamo gde je kriza i počela, u SAD, i gde je jaz između bogatih i siromašnih najveći u poređenju sa ostalim zapadnim zemljama, najveća kolateralna šteta finansijskih mahinacija biće najsiromašniji, koji se još nisu oporavili od posledica prethodne recesije. Takvih je prema postojećim podacima Američkog statističkog biroa u 2007. godini bilo 12,5%, odnosno 37,3 miliona ljudi, u poređenju sa 11,7% 2001. godine, koja je zabeležena kao poslednja godina recesije. Broj Amerikanaca bez zdravstvenog osiguranja značajno je porastao od početka milenijuma i sada iznosi 47 miliona, od ukupno 301 miliona stanovnika SAD. Više od 22 miliona nema stalan posao i za mnoge od njih bolest može da predstavlja finansijsku katastrofu, kao i da ih obori sa ivice srednjeg sloja na nivo „zaposlenih siromaha“. Minimalnu zaradu u SAD prima oko dva miliona ljudi, koji najčešće rade po dva, tri posla i, uprkos tome, teško preživljavaju.
Prema podacima Nacionalnog saveza za beskućnike, broj ljudi bez krova nad glavom je, pre izbijanja krize, počeo da opada, pa ih je tako bilo 744.000 u januaru 2005. godine, a 672.000 u istom mesecu 2007. Sa eskalacijom krize, 36 od ukupno 50 američkih saveznih država prijavile su povećanje broja beskućnika, a očekuje se da će situacija biti još gora. Eksperti navode da 42% beskućnika u SAD, a 70% u Kaliforniji, spavaju na ulici, u automobilima, pod šatorima ili u napuštenim zgradama, pri čemu na ulici ostaje sve više zaposlenih, obrazovanih ljudi i onih koji rade pola radnog vremena, ali ne zarađuju dovoljno da bi platili račune. Istovremeno, 29,5 miliona Amerikanaca dobijaju bonove za hranu, a spisak lica koja primaju državnu pomoć uvećan je tokom prošle godine za dva i po miliona. Kancelarija za kongresni budžet predviđa da će ove godine država morati za bonove za hranu da izdvoji 50 milijardi dolara, umesto 39 milijardi dolara koliko je izdvajala prošle godine.Ipak, treba imati na umu da u SAD 97% onih koji se klasifikuju kao siromašni poseduju televizor u boji i automobil, a kada izgube radna mesta ili imovinu, i dalje imaju neki vid zdravstvenog osiguranja i pomoći za prehranjivanje. Situacija 1,4 milijarde ljudi koji žive u ekstremnom siromaštvu je drugačija. Oni su siromašni prema apsolutnom standardu koji se temelji na najosnovnijim ljudskim potrebama i nemaju državnu pomoć kao oslonac. Njih će recesija najviše pogoditi, pa se sa pravom postavlja pitanje šta će učiniti bogate zemlje da im pomognu? Neke evropske države su već preduzele konkretne korake, dok su predizborna obećanja Baraka Obame o udvostručavanju američke pomoći siromašnim zemljama odložena na neodređeno vreme, iako je obećana suma od nepunih 50 milijardi dolara godišnje skromna u poređenju sa 685 milijardi dolara koliko je Amerika potrošila na odbranu tokom 2008. godine.
Mere za siromaštvo
Prema novom zvaničnom kriterijumu UN, apsolutno siromašnim se smatraju ljudi koji žive od prihoda manjeg od 1,25 dolara dnevno. Prema kriterijumima EU siromašan je onaj ko na raspolaganju za troškove života ima manje od 60% od prosečnog primanja u zemlji. Za razliku od definicije relativnog siromaštva u EU, međunarodne institucije su definisale da u apsolutnom siromaštvu žive ljudi koji na raspolaganju imaju manje od jednog dolara dnevno. Po kriterijumu Svetske banke zemlje sa boljim ekonomskim prilikama imaju višu granicu siromaštva, za regione poput Latinske Amerike ili istočne Evrope ta granica je dva dolara dnevno po stanovniku, a u najugroženijim regionima prag siromaštva je sa jednog dolara dnevno po čoveku pomeren na 1,25 dolara. Prema kriterijumu koji definiše OECD, siromašnim se smatraju osobe koje žive sa manje od polovine prosečne plate u zemlji.
Siromaštvo u svetu: Glad u tehnološkoj eri
Posledice krize će najviše pogoditi najsiromašnije – od Amerike do Podsaharske Afrike, ali dok u Americi 97% onih koji se kvalifikuju kao siromašni imaju automobil, televizor u boji i neki vid socijalne pomoći, 1,4 milijarde ljudi koji žive u ekstremnom siromaštvu u najugroženijim regionima sveta teško mogu da zadovolje najosnovnije ljudske potrebe.
Po podacima svetskih organizacija, dnevno u svetu od gladi i siromaštva umre 25.000 osoba, a procene za 2009. pokazuju da će niže stope ekonomskog rasta primorati 46 miliona ljudi više nego što je to očekivano pre krize da preživljavaju sa manje od 1,25 američkih dolara dnevno, a dodatnih 53 miliona ljudi sa manje od 2 dolara dnevno. Taj broj „novih“ apsolutnih siromaha pridružiće se već ogromnoj masi gladnih koja je lani brojala 1,37 milijardi ljudi širom sveta. Istovremeno, najnoviji, korigovani podaci Svetske banke pokazuju da su troškovi života u zemljama u razvoju veći od procenjivanih, a prognoze njenih analitičara da će problem siromaštva eskalirati u narednih 25 godina usled ogromnog priraštaja u zemljama u razvoju, kao i da bi do 2015 godine između 1,4 i 2,8 miliona dece moglo umreti od gladi ako svetska kriza potraje. Stoga ova finansijska organizacija planira da udvostruči vrednost zajmova siromašnim državama, kako bi nadomestila smanjenje privatnih investicija u njihove ekonomije. Dugoročni krediti će uglavnom biti usmereni ka desetak najsiromašnijih zemalja u Aziji i Africi, poput Gane, Bangladeša i Kambodže.
Dok je većina zemalja u razvoju uspela da smanji siromaštvo, to se nije dogodilo u podsaharskom regionu, najsiromašnijoj oblasti sveta već skoro četvrt veka, gde je 2005. godine polovina stanovništva, odnosno 380 miliona ljudi živelo ispod granice siromaštva. Trendovi su daleko pozitivniji u istočnoj Aziji, gde je stopa siromaštva 2005. pala na 18% sa skoro 80% u 1981. godini, kada je to bio najsiromašniji region sveta. U južnoj Aziji je u istom periodu stopa siromaštva pala na 40 sa 60%, ali to nije pomoglo da se smanji ukupan broj siromašnih u tom regionu od oko 600 miliona ljudi. U Indiji se broj najsiromašnijih čak povećao sa 420 na 455 miliona, a broj od oko 230 miliona pothranjenih ljudi je veći nego u bilo kojoj drugoj zemlji sveta. Jedno istraživanje indijskog ministarstva zdravlja pokazalo je da je neuhranjeno gotovo 46% dece mlađe od tri godine, što je znatno više nego i u Podsaharskoj Africi, gde takve dece ima 28%.Indijska privreda, koja se poslednjih godina ubrzano razvijala, izvukla je milione ljudi iz bede, ali je marginalizovala sve veći broj gradske sirotinje, navodi se u najnovijem izveštaju o urbanom siromaštvu, koji je indijska vlada sačinila u saradnji sa Programom UN za razvoj. Procenat gradske sirotinje u Indiji je u tri decenije do 2005. prepolovljen, ali je apsolutan broj stanovnika iz ove kategorije povećan na 81 milion sa ranijih 60 miliona. Neki elementi indijskog ekonomskog razvoja, poput premeštanja pogona tradicionalnih industrija kao što su tekstilna i metalska, negativno su uticali na porast urbanog siromaštva, potiskujući gradske žitelje sa niskim kvalifikacijama ka neformalnom sektoru i kriminalu, ističe se u izveštaju.
Narušeno evropsko blagostanje
Siromaštvo kuca na sve veći broj vrata i u EU, gde po podacima Eurostata 80 miliona ljudi živi ispod granice siromaštva, što je 16% populacije. Zbog sve većeg raskoraka između visokih cena i prosečnih mesečnih primanja, za socijalnu pomoć se prijavljuje sve više ljudi i to ne samo u Rumuniji i Bugarskoj, gde je siromaštvo najizraženije, već i u najbogatijim evropskim državama. Zbog toga je EU najavila poseban program pomoći od 500 miliona evra za kupovinu hrane koja će se posredstvom humanitarnih organizacija distribuirati najugroženijima. U isti mah, za ovu godinu je odobreno blizu 4,3 milijarde evra za pomoć zemljama u razvoju koje su teško pogođene ekonomskom krizom i dodatnih 800 miliona evra za borbu protiv gladi. EU radi i na ispunjavanju obećanja svetskih lidera na nedavnom samitu Grupe 20 da će obezbediti 1,1 biliona dolara za finansiranje MMF-a, od čega je 300 milijardi namenjeno za podršku najsiromašnijim zemljama tokom sledeće dve godine.U samoj EU situacija je posebno alarmantna u Španiji, koja je sa osam miliona siromašnih – što je 19% ukupnog stanovništva, imala najveću stopu siromaštva u EU i pre eskalacije krize. Stopa nezaposlenosti je dostigla 16%, što je više nego u bilo kojoj drugoj članici EU, a prognozira se da bi naredne godine broj siromašnih mogao da dostigne devet miliona, a stopa nezaposlenosti više od 20 odsto. Dodatni problem predstavlja 5,3 miliona imigranata koji su pristizali u vreme kada je u Španiji vladao građevinski bum, a sada se, suočeni sa nemogućnošću da nađu posao, sve češće odaju kriminalu. Ni u Italiji, koja predstavlja treću najjaču privredu u zoni evra, podaci nisu ohrabrujući. Prema pokazateljima državnog Zavoda za statistiku (ISTAT), bez posla je 6,8% radno sposobnog stanovništva, dok je među onima koji imaju posao 13% siromašnih koji žive sa 500 do 600 evra mesečno, što je oko polovine prosečne plate u Italiji. Njima treba dodati i žitelje sa prihodima koji prelaze zvanični prag siromaštva za najviše pedesetak evra i čiji precizan broj zvanična statistika još nije utvrdila, ali za koje humanitarne organizacije upozoravaju da ih je u Italiji sve više. U poslednje vreme ekonomski analitičari se posebno bave posledicama krize u donedavnoj državi blagostanja, Nemačkoj, gde predstavnici sindikata upozoravaju da u narednih nekoliko meseci može doći do veoma ozbiljnih socijalnih lomova. Prema navodima prošlogodišnjeg izveštaja savezne vlade svaki osmi građanin Nemačke živi u relativnom siromaštvu, što je 13% populacije, dok je svaki četvrti pogođen trajnom nestašicom novca ili siromaštvo uspeva da izbegne samo pomoću državnih socijalnih davanja. Po rezultatima istraživanja Saveza nemačkih sindikata iz februara ove godine, u najmoćnijoj evropskoj privredi više od 900.000 mladih starosti od 15 do 24 godine živi od državne pomoći. Ovom broju treba dodati i oko 300.000 njihovih vršnjaka koji primaju pomoć za nezaposlene i posećuju kurseve za dokvalifikaciju i prekvalifikaciju. To praktično znači da na troje mladih zaposlenih u Nemačkoj dolazi najmanje jedan koji živi od državne pomoći. U poslednje vreme objavljeno je i više studija koje ukazuju na sve izraženije socijalno raslojavanje. Prema računici Nemačkog instituta za privredna istraživanja 2,5 odsto najimućnijih domaćinstava raspolaže sa 9,8 odsto ukupnog nacionalnog bogatstva, sa dve trećine raspolaže ostalih 10% bogatih, a sa svega 2,9% oni sa najnižim primanjima, kojih je oko 10% u ukupnoj populaciji. Šta više, za siromašnije porodice sa više dece ili za samohrane roditelje, dečiji dodatak čini ponekad i 15 do 20 odsto ukupnog prihoda bez koga bi, prema procenama, najmanje 1,7 miliona dece u Nemačkoj živelo u bedi.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
