Upoznajte našeg najstarijeg pretka

Priča o razvoju ljudske vrste produžena je za još milion godina, pošto su naučnici saznali više o Ardi, fosilu ženke koja je živela pre oko 4,4 miliona godina na prostoru današnje Etiopije.

Ardi daje novi uvid u istoriju ljudskog roda jer je više od milion godina starija od Lusi, takođe fosila ženke za koju se dosad verovalo da je najstariji ljudski predak.

Ardi, čije su prve kosti otkrivene 1994. godine, formalno je nazvana Ardipitekus (Ardipithecus) ramidus, u slobodnom prevodu "prvi čovekoliki majmun sa tla", a detaljno je opisana u najnovijem broju časopisa "Sajens".

Veruje se da je Ardi najbliži znani predak i šimpanza i ljudi. Procenjuje se da je bila teška oko 50 kilograma a visoka metar i 20 centimetara.

Novi nalazi pružaju dokaze da su ljudi i šimpanze evoluirali od davnašnjeg zajedničkog pretka, ali je svaka vrsta evoluirala i menjala se za sebe, što je u suprotnosti sa široko rasprostranjenim stavom da su ljudi nastali od stvorenja nalik šimpanzama.

"Ovo nije taj zajednički predak, ali je najbliže što smo mogli da mu priđemo", kaže Tim Vajt, direktor centra za istraživanje humane evolucije na Univerzitetu Kalifornija u Berkliju.

Linije koje su evoluirale u moderne ljude i današnje čovekolike majmune verovatno su delile zajedničkog pretka pre oko šest do sedam miliona godina, rekao je Vajt u razgovoru za agenciju AP.

Ardi je imala mnoge osobine koje nemaju današnji čovekoliki majmuni, što navodi na zaključak da su oni intenzivno evoluirali od vremena kada smo imali poslednjeg zajedničkog pretka.

Proučavanje Ardi pokazalo je da je ta vrsta živela u šumama i mogla da se vere po drveću na sve četiri, dok su na zemlji mogli da hodaju uspravno, na dve noge.

"Ovo je jedno od najznačajnijih otkrića u izučavanju humane evolucije", kaže Dejvid Pilbim, kustos paleoantroplogije u harvardskom muzeju arheologije i etnologije "Pibodi".

"Skelet je relativno potpun, sačuvani su glava, šake, stopala i neki ključni delovi između. Ardipidekus predstavlja rod koji je verovatno prethodio australopitekusu, pretku roda homo", kaže Pilbim.

Naučnici su Ardin skelet sastavili iz 125 delova. Lusi, koja je takođe otkrivena u Africi, živela je oko milion godina posle Ardi i pripadala je rodu australopitekus.

"Kada gledate Ardi od glave do pete, vidite jedno stvorenje koje nije ni šimpanza ni čovek, već ardipitekus", kaže Vajt. On ističe da je tvorac teorije evolucije putem prirodne selekcije Čarls Darvin bio vrlo oprezan u vezi sa poslednjim zajedničkim pretkom ljudi i čovekolikih majmuna.

"Darvin je rekao da moramo da budemo jako pažljivi. Jedini način da stvarno saznamo kako je taj poslednji zajednički predak izgledao je da odemo i da ga nađemo. Lepo, našli smo nešto što mu je najpribližnije. Kao što je Darvin smatrao, evolucija humane i linije čovekolikih majmuna tekla je nezavisno od vremena njihovog razdvajanja", dodao je Vajt.

Ardi je otkrivena u Etiopiji, na mestu gde je nađeno mnoštvo fosila drevnih biljaka i životinja. Otkrića u blizini skeleta ukazuju da je predeo u kome je živela bio šumovit. Tu su pronađeni fosilni ostaci 29 vrsta ptica i 20 vrsta sitnih sisara.

Geološka istraživanja vulkanskih sedimenata iznad i ispod Ardinih kostiju omogućila su njeno smeštanje u vreme pre oko 4,4 miliona godina.

Ardini gornji očnjaci bili su sličniji zatupastim očnjacima modernih ljudi nego dugačkim i oštrim očnjacima mužjaka šimpanzi i drugih čovekolikih majmuna. Analiza zubne gleđi ukazala je na raznovrsnu ishranu sačinjenu od voća, orašastih plodova i lišća.

Ardina donja vilica bila je izbačena što je njenom licu davalo izgled sličniji majmunima, ali su joj arkade potpuno drugačije od majmunskih. Baza lobanje pokazuje da je njen mozak bio postavljen slično mozgu današnjih ljudi, sa preduslovima za intenzivan razvoj centara za vid i opažanje prostora.

Njene šake i ručni zglobovi nisu imali ključne odlike potrebne za penjanje po drveću koje imaju šimpanze i gorile, pa je morala vrlo pažljivo da se vere jer nije imala anatomske karakteristike koje današnjim majmunima omogućavaju da se lako kreću kroz krošnje.

Karliča i kukovi pokazuju da su mišići bili raspoređeni tako da je mogla da hoda uspravno. Njeno stopalo je bilo dovoljno čvrsto za hodanje, ali je pokretljiv nožni palac mogla da koristi pri penjanju.