i jos fotki Mokra Gora

Bioskop Andergraund u Mokroj Gori.

Pored fotki Mokre Gore postiram i davno objavljene tekstove iz novina o Emiru Kusturici

"La Repubblica" 05/12/1995 - Rim

KUSTURICINO ZBOGOM
"NECU VISE DA PRAVIM FILMOVE"

Posle polemike oko njegovih odnosa sa Srbima, reziserov proglas
PARIZ - "Zelim da promenim zivot, necu vise praviti filmove". To je izjavio
Emir Kusturica svojim prijateljima u Parizu, prilikom proslave njegovog 41.
rodjendana, 24. novembra. Vest je objavio press office rezisera iz
Sarajeva, koji sada zivi u Normandiji i koji je zatrazio francusko
drzavljanstvo, bez preteranog objasnjavanja i bez spominjanja polemike koja
je "eksplodirala" posle Zlatne Palme u Kanu dodeljene njegovom filmu
"Underground" i koji bi trebao da se pojavi u Italiji krajem godine.
Optuzili su ga za izdaju, "apologiju srba", da je napravio propagandni film
za Milosevica i da ga je ovaj cak i finansirao. Njegove prve reakcije su
bile veoma tuzne: "Svaki put kada pokusam da uradim nesto za Jugoslaviju
napravim gresku, ili se osecam beskrajno bespomocan. Onda pocnem da
razmisljam o tome i pokusavam da pronadjem odgovor: kako je moguce da sam
toliko bespomocan pred necim do cega mi je toliko stalo? Medjutim, odgovora
nema, na um mi dolaze samo zastrasujuce misli i tajne moje zemlje ostaju
tajne".
Njegovi tuzioci su bili intelektualci, poput francuza Alaina
Finkelkrauta iz "Le Monde"-a, onda bosanski pisac Zlatko Dizdarevic -
njegov bivsi saradnik, novinar Enzo Betizza (niko od njih trojice nije
video Underground), suprotno od misljenja kriticara. "To nije film "filo"
nesto, filosrpski ili nesto drugo, to je film protiv autodestruktivnog
ludila jednog naroda", napisala je Irene Bagnardi. A Lietta Tornabuoni je
nastavila: "To je film koji uopsteno govori o zalosti i patnji zbog
jugoslovenskog raspada. I film koji je izuzetno anti-titoisticki: podrum u
kome zive zatvorenici je simbol titoizma, sna razuma pod tim rezimom,
mistifikacije koja je trajala decenijama...".
Proslog oktobra, u Riminiju, gde je primio nagradu Fellini
("Presrecan sam jer sam od Fellinija najvise i naucio. Da danas postoji
Sekspir sigurno bi se zvao Fellini"), Kusturica je bio primoran da nastavi
sa polemikom: "Ove optuzbe su plod pariske perverzije savremene filzofije.
Izmislili su ih pojedini filozofi, cinicno, samo da bi se stavili u prvi
plan. Amoralni su do te mere da nisu ni videli Undergorund. Ko god ga je
video zna da je centralna tema upravo kontra-propaganda: ne radi se o filmu
o Balkanu, vec o centrima moci i manipolacije svih naroda. Sto se tice
insinuacije da me je Milosevic finansirao, smatram da je glupa i smesna.
Undergorun je producirala velika kompanija, Buick Construction Company, sa
kojom imam ugovor za tri filma".
kada se radi o sceni koja je najvise osporavana, ona u kojoj
nacisticke trupe ulaze u Zagreb, docekane od strane razdragane mase -
Underground pocinje sa scenama nemackog bombardovanja Beograda iz 1941.
godine i nastavlja sa pricom o grupi osoba zarobljenih u podrumu, gde ce
ostati dvadeset godina, zato sto ih partizan Mirko uverava da rat nije
zavrsen i ubedjuje ih da prave oruzje koje onda on prodaje i tako se
obogacuje - Kusturica je objasnio da "kada se pravi savremena prica, mora
se pronaci ravnoteza izmedju dokumenta i fikcije. Koristio sam snime UFA o
dolasku Nemaca u Sloveniju tokom rata: medjutim dovoljno je videti arhivske
snimke da covek odmah postane paranoik."
Odgovori koji otkrivaju jaku valju da se odreaguje, u suprotnosti
sa najavom da zeli da se povuce iz sveta filma. Osim ako se, kao sto tvrde
njegovi prijatelji, ne radi o trenutku neuverenja, koji bi mogao da
prestane sa novim izazovom, novom pricom koja ceka da bude ispricana, kao
sto se vec dogodilo Kieslowskom.