Story 2

"Jednom davno...svi ljudski osecaji i sve ljudske vrednosti su se nasli na jednom
skrivenom mestu na zemlji....
Kada
je DOSADA zevnula treci put, LUDOST je , uvek tako luda, predlozila:
Hajdemo se igrati skrivanja! Ko se najbolje sakrije, pobednik je medju
osecajima!
INTRIGA je podigla desnu obrvu, a RADOZNALOST je, ne mogavsi precutati, zapitala: Skrivanje?
Kakva je to igra?
To je jedna igra, zapocela je objasnjavati LUDOST- u kojoj ja pokrijem oci i brojim do milion, dok se
vi ne sakrijete. kada zavrsim sa brojanjem, polazim u potragu i koga ne pronadjem, taj je pobednik.
ENTUZIJAZAM je zaplesao, sledilo ga je ODUSEVLJENJE. SRECA je toliko skakala, da je nagovorila
SUMNJU i APATIJU, koje nikad nista nije interesovalo...
Ali nisu se svi hteli igrati...
ISTINA je bila protiv skrivanja, a i zasto bi se skrivala? ionako je uvek, na kraju svi pronadju...
PONOS je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mucilo sto on nije bio taj koji se setio
predloziti igru... OPREZ nije hteo reskirati...
Jedan, dva, tri.... pocela je brojati LUDOST
Prva se sakrila LENJOST, koja se kao i uvek bacila iza prvog kamena na putu...
VERA
se popela na nebo, ZAVIST se sakrila u senku USPEHA koji se muceci
popeo na vrh najviseg drveta...VELIKODUSNOST se nikako nije mogla
odluciti gde se sakriti, jer joj se svako mesto
cinilo savrsenim za
jednog od njenih prijatelja. LEPOTA je uskocila u kristalno bistro
jezero, a SRAMEZLJIVOST je provirivala kroz pukotinu drveta... DIVOTA
je nasla svoje mesto u letu leptira...
a SLOBODA u dahu vetra...
SEBICNOST je pronasla skroviste...ali samo za sebe! LAZ se sakrila na
dno okeana (laze, na kraju duge), a POZUDA i STRAST u krater
vulkana. ZABORAV se zaboravio sakriti, ali to nije ni vazno...
Kada je LUDOST odbrojavala 999 999 LJUBAV jos nije pronasla skroviste, jer je sve
vec bilo zauzeto...ugledavsi ruzicnjak, uskocila je, prekrivsi se prekrasnim pupoljcima...
MILION povice LUDOST, i otpoce svoju pretragu...
Prvu je pronasla LENJOST, iza najblizeg kamena...
Ubrzo je zacula VERU kako raspravlja o teologiji s bogom, a STRAST i POZUDA su iskocile iz kratera
od
straha... Slucajno se tu nasla i ZAVIST, i naravno USPEH, a SEBICNOST
nije ni trebalo traziti jer je sama izletela iz svog savrsenog
skrovista, za koje se ispostavilo da je pcelinja kosnica...
Od
tolikog trazenja LUDOST je ozednela, i tako u kristalnom jezeru
pronasla LEPOTU sa SUMNJOM joj je bilo jos lakse, jer se ona nije mogla
odluciti za skroviste pa je ostala da sedi na obliznjem kamenu...
Tako je LUDOST, malo po malo pronasla gotovo sve...
TALENAT
u zlatnom klasju zita ,TESKOBU u izgoreloj travi,, LAZ na kraju
duge...( laze, bila je na dnu okeana ) a ZABORAV je zaboravio da su se
uopste icega igrali...
Samo LJUBAV nije mogla nigde pronaci...
Pretrazila je svaki grm i svaki vrh planine i kada je vec bila besna, ugledala je ruzicnjak.
Usla je medju ruze, uhvatila suvu granu i od besa i iznemoglosti pocela udarati po
prekrasnim
pupoljcima. odjednom se zacuo bolan krik...ruzino trnje je izgrebalo
LJUBAVI oci... LUDOST nije znala sta ciniti...pronasla je pobednika,
OSECAJ NAD OSECAJIMA...ali LJUBAV je postala slepa... plakala je i
molila LJUBAV da joj oprosti i naposletku odlucila zauvek ostati uz
LJUBAV i pomagati joj.
Tako je LJUBAV ispala pobednik nad osecajima, ali je ostala slepa, a LUDOST je ostala da je zauvek prati."