Ivo Andric

Ja kazem sebi:

Jos veceras budi hrabar,ne drhti ne boj se vise nego sto treba,vec sutra mozda nam nece trebati ni hrabrosti ni utehe.

Ponekad covek prezivljuje takve stvari,da sama cinjenica da ih je preziveo znaci ne samo pobedu i izbavljenje nego i cudo,jedno ponovno,radosno rodjenje po naocitoj milosti visih sila.

Samo aktivni ljudi i njihova borbenost i bezobzirnost pokrecu zivot napred,ali ga samo pasivni ljudi i njihova strpljivost i dobrota odrzavaju i cine mogucim i podnosljivim.

Ne smrt,zaborav leci sve.Zaborav i to ne samo pojmova,reci i lica,nego svega sto postoji i zivi.

Zaborav tela i zaborav vremena.Zaborav ,da bi se moglo predahnuti i ziveti dalje u telu bez secanja,sa duhom bez imena.Zaborav,smrt sa pravom na nadu.

Jedna sekunda mira ,kad se sve sto se u meni ukrstava,sukobljava i lomi zaustavilo i stisalo u jedan trenutak ravnoteze.Iznutra me obasja,na mahove,srecna svest o nepostojanju.Obasja i umine.

Ziveti u strahu,u kajanju,u stalnom strahu od straha,ne moci oka sklopiti i ne moci dusom dahnuti i pri tom raditi i smejati se ,razgovarati,to znaci za ljude kao ja ziveti i uspevati medju svetom.

U prvoj polovini zivota covek zeli i radi ono cega ce se u drugoj polovini zivota stideti i odricati,a druga polovina zivota mu prodje u uzaludnim pokusajima da se popravi ili bar zataska ono sto se radilo u prvoj.Tek se na kraju sve potire i svodi sve na nulu.Ostaje samo kajanje i stid.

Ko u ovom svetu ne ume da organizuje svoj zivot,nije vredan da zivi,a ko ga sa upehom organizuje,izgubi pri tome toliko snage i svezine da mu i ne vredi mnogo da zivi.

Nema lepseg zadatka nego omoguciti nekom razvitak,pomoci coveku u njegovoj teznji za usponom.

Ko ljudima sve veruje prolazi rdjavo,ko nista ne veruje jos gore.

Ivo Andric ,Nobel prize winner