To je veoma vazno-to vreme dokolice.To je brz korak ka sustini.Bez totalne pauze i totalne dokolice za sve vlike periode u svom zivotu,izgubices sve.Bilo da si glumac,domacica,ili sta god...potrebno je da postoje velike pauze izmedju vrhunaca,gde neces bas nista raditi.Samo legnes na krevet i buljis u plafon.veoma,veoma je vazno da se ne radi bas nista...A koliko to ljudi radi u modernom drustvu?Jako malo.Zato su totalno ludi,frustirani,besni i puni mrznje.U stara vremena,pre nego sto sam se ozenio,ili znao mnogo zena,samo bih spusio sve roletne i lezao u krevetu tri-cetiri dana.Onda bih se obukao i izasao,a sunce bi bilo fenomenalno i zvuci predivni.Osecao sam se mocno ,kao da sam ponovo napunio baterije.ali kad bih sreo prvu ljudsku njusku na trotoaru,izgubio bih svu tu novu energiju.Taj monstrum prazni,glupi,tupog bezosecajnog lica,napujdan kapitalizmom-vrkoholik.I onda kazes:Jao!Skoro da sam skenjao.Ali je ipak vredelo,jer nisam izgubio sve.Pa da,dokolica.I ne mislim na to da se covek ubaci u duboke misli.najbolje je da nema nikakvih misli.Bez mozganja o napredovanju,samorefleksija ili promisljenja o buducim potezima.Samo...kao razbijen,To je predivno.
0 коментара:
Постави коментар