Vise o grckim mitovima,Bitka bogova, mozete procitati OVDE.
PROMETEJ
Promatrajuci zemlju s planine Olimpa Zevs je razmisljao o tome kako ona izgleda prazna i pusta.Zemlju nastanili ljudi i zivotinje,no i jedni i drugi zive bedno,skrivajuci se u dubokim spiljama.Boje se jedni drugih i iz spilja izlaze jedino nocu da traze hranu.
Tom velikom strahu mora doci kraj-zakljuci Zevs,pozove Epimeteka,sina titana Japeta, i rece mu:Spusti se na zemlju i svakom stvorenju daj ono sto mu je potrebno da se brani,tako da svi mogu traziti hranu bez straha.
Ucinicu kako kazes,oce bogova.-odgovori Epimetej i spusti se na zemlju.Pozove sva stvorenja da izadju iz svojih skrovista i svako obdari onim sto mu je potrebno da se oslobodi straha.Jednima dade pandze i ostre zube derace,drugima krila da lete,ovim dobar njuh i istancan sluh,onima brze noge da mogu hitro pobeci,dok ostale obdari ili lukavoscu ili snagom.Covek jedini nije uspeo nadvladati svoj strah i ostao je skriven u svom skrovistu.Epimetej je zbog toga na njega zaboravio i nije mu da nista.
Epimetejev brat Prometej video je sve sto se dogodilo,a kako je voleo ljude nije se mogao pomiriti sa tim da oni postanu plen divljih zivotinja.Razmislio je i zakljucio da bi coveku mogao dati dar koji ce ga uciniti vladarom zemlje.Taj dar je vatra!
Uz vatru se zimi moze ogrejati,na vatri moze skuvati meso koje sirovo ne moze jesti,vatra ce oterati zveri i osvetljavati mu spilje.
Vatra medjutim pripada bogovima i oni je ljubomorno cuvaju u velikim zemljanim posudama.Za vatru se brine i cuva je Hefest,bog kovac.
Uprkos tome,Prometej odluci ukrasti vatru.Jedne noci ,nakon sto je uspavao Hefesta peharom omamna vina,ukrade on nekoliko zeravica i sakri ih u supljinu zeleznog stapa.Zatim pohita ljudima ,i objavi im da im donosi dragoceni dar.
Na zemlji planu mnogo vatre i oko njih se okupe ljudi radujuci se.
Plamenovi,dim i klicanje zacudi Zevsa ,u trenu shvati sta se dogodilo pa zagrmi gnevnim glasom;Bog koji je ukrao vatru bice najstroze kaznjen!To je Prometej i ja ga vidim dole medju ljudima.Hefeste,tebi je vatra bila poverena na cuvanje i ti ces sada
izvrsiti moju volju!Idi i dovedi Prometeja preda me!
I tako je Pometej bio prikovan uz okomitu liticu.Kad je zakivao neraskidive lance,Hefest rece:Zao mi je Prometeju,ali ja se moram pokoriti Zevsovoj volji.Moraces trpeti glad,zedj i studen ,ali neka te utesi misao da bez tebe ljudi sigurno bili unisteni.
Nakon tih reci Hefest ode a Prometej ostane prikovan uz stenu koja se nadvijala nad dubokom provalijom.Prometej je morao trpeti vise od gladi i zedji.Svakoga dana doletao je ogromni orao strvinar,svojim pandzama kidao mu utrobu i kljuvao jetra ostrim kljunom.Jetra bi Prometeju nocu zarasla i on je iznova morao trpeti strahovito mucenje.
Jednog dana Heraklo ugleda orla kako muci bespomocnog Prometeja.S dopustenjem svoga oca Zevsa Herklo ubi pticu i rskine lance kojima je Prometej bio zakovan.Sad si slobodan Prometeju!-viknu Zevs sa planine Olimpa.
Prometej podignu pogled prema nebu i odgovori:Da,slobodan sam,ali dopusti da zauvek ostanem na ovoj planini.Neka se svaki put kada bace pogled ljudi sete mene-boga koji im je doneo vatru.
U sledecem trenutku Prometej se pretvori u ogromnu stenu.
Promatrajuci zemlju s planine Olimpa Zevs je razmisljao o tome kako ona izgleda prazna i pusta.Zemlju nastanili ljudi i zivotinje,no i jedni i drugi zive bedno,skrivajuci se u dubokim spiljama.Boje se jedni drugih i iz spilja izlaze jedino nocu da traze hranu.
Tom velikom strahu mora doci kraj-zakljuci Zevs,pozove Epimeteka,sina titana Japeta, i rece mu:Spusti se na zemlju i svakom stvorenju daj ono sto mu je potrebno da se brani,tako da svi mogu traziti hranu bez straha.
Ucinicu kako kazes,oce bogova.-odgovori Epimetej i spusti se na zemlju.Pozove sva stvorenja da izadju iz svojih skrovista i svako obdari onim sto mu je potrebno da se oslobodi straha.Jednima dade pandze i ostre zube derace,drugima krila da lete,ovim dobar njuh i istancan sluh,onima brze noge da mogu hitro pobeci,dok ostale obdari ili lukavoscu ili snagom.Covek jedini nije uspeo nadvladati svoj strah i ostao je skriven u svom skrovistu.Epimetej je zbog toga na njega zaboravio i nije mu da nista.
Epimetejev brat Prometej video je sve sto se dogodilo,a kako je voleo ljude nije se mogao pomiriti sa tim da oni postanu plen divljih zivotinja.Razmislio je i zakljucio da bi coveku mogao dati dar koji ce ga uciniti vladarom zemlje.Taj dar je vatra!
Uz vatru se zimi moze ogrejati,na vatri moze skuvati meso koje sirovo ne moze jesti,vatra ce oterati zveri i osvetljavati mu spilje.
Vatra medjutim pripada bogovima i oni je ljubomorno cuvaju u velikim zemljanim posudama.Za vatru se brine i cuva je Hefest,bog kovac.
Uprkos tome,Prometej odluci ukrasti vatru.Jedne noci ,nakon sto je uspavao Hefesta peharom omamna vina,ukrade on nekoliko zeravica i sakri ih u supljinu zeleznog stapa.Zatim pohita ljudima ,i objavi im da im donosi dragoceni dar.
Na zemlji planu mnogo vatre i oko njih se okupe ljudi radujuci se.
Plamenovi,dim i klicanje zacudi Zevsa ,u trenu shvati sta se dogodilo pa zagrmi gnevnim glasom;Bog koji je ukrao vatru bice najstroze kaznjen!To je Prometej i ja ga vidim dole medju ljudima.Hefeste,tebi je vatra bila poverena na cuvanje i ti ces sada
izvrsiti moju volju!Idi i dovedi Prometeja preda me!
I tako je Pometej bio prikovan uz okomitu liticu.Kad je zakivao neraskidive lance,Hefest rece:Zao mi je Prometeju,ali ja se moram pokoriti Zevsovoj volji.Moraces trpeti glad,zedj i studen ,ali neka te utesi misao da bez tebe ljudi sigurno bili unisteni.
Nakon tih reci Hefest ode a Prometej ostane prikovan uz stenu koja se nadvijala nad dubokom provalijom.Prometej je morao trpeti vise od gladi i zedji.Svakoga dana doletao je ogromni orao strvinar,svojim pandzama kidao mu utrobu i kljuvao jetra ostrim kljunom.Jetra bi Prometeju nocu zarasla i on je iznova morao trpeti strahovito mucenje.
Jednog dana Heraklo ugleda orla kako muci bespomocnog Prometeja.S dopustenjem svoga oca Zevsa Herklo ubi pticu i rskine lance kojima je Prometej bio zakovan.Sad si slobodan Prometeju!-viknu Zevs sa planine Olimpa.
Prometej podignu pogled prema nebu i odgovori:Da,slobodan sam,ali dopusti da zauvek ostanem na ovoj planini.Neka se svaki put kada bace pogled ljudi sete mene-boga koji im je doneo vatru.
U sledecem trenutku Prometej se pretvori u ogromnu stenu.
0 коментара:
Постави коментар