Pronadjena antička grčka astronomska računska mašina zbunila naučnike
Antička tehnološka mašina, pronadjena u jednom potopljenom grčkom brodu, pre više od 100 godina, iznenadila je naučnike koji su je ponovo detaljno analizirali. Godinama se znalo da je bronzani mehanizam sa zupčanicima, teško oštećen korozijom, bio deo više od 2 hiljade godina starog astronomskog kalkulatora.
Antičku računsku mašinu pronašli su berači morskih sundjera 1901. godine, u jednom brodu, potonulom pre 2100 godina kraj grčkog ostrva Antikitera. Astronom Majk Edmunds, sa Univerziteta Kardif, u Velsu, jedan je od članova britansko-grčko-američkog tima koji je analizirao mašinu i sagradio kopiju:
”Uredjaj je jedinstven. Nije poznato da je bilo šta tako komplikovano sagradjeno hiljadu godina kasnije, sve dok se nisu pojavili srednjovekovni crkveni satovi.“
Mehanizam iz Antikitere sadrži najmanje 30 preciznih, ručno izradjenih, bronzanih zupčanika i tri kazaljke, smeštenih u drvenu kutiju sa oznakama. Pošto je mašina razbijena, njena tačna funkcija je predmet nagadjanja. Naučnici su još od njenog otkrića pokušavali da sagrade kopiju, ali je tek Edmondsov tim to uspeo, uz pomoć skenera sa iks-zracima visoke rezolucije. Tim je takodje uspeo da dešifruje dvostruko više oznaka na mašini. Član tima, Ksenofon Musas, fizičar sa Atinskog univerziteta, ovako je opisao mehanizam:
”Izbrojali smo oko 30 zupčanika, uz čiju pomoć su, po našem uverenju, astronomi u drugom veku pre naše ere izračunavali položaj sunca, a možda i pomračenja meseca i sunca. U unutrašnjosti mehanizma pronašli smo skrivene zapise, neku vrstu priručnika za upotrebu, i sigurni smo da se mnogi delovi tog teksta odnose na kretanje planeta.“
Kustos mehaničkog odeljenja u Londonskom muzeju nauke i tehnologije, Majkl Rajt, rekao je da je mehanizam veoma vešto napravljen:
”Pošto sam pregledao original mogu da vam kažem da je njegov tvorac bio veoma vešt mehaničar. Znao je tačno šta radi, a osim toga veoma dobro je poznavao astronomiju.“
Naučni članak o mehanizmu iz Antikitere zasniva se na matematičkom modelu kretanja meseca, koji je pre 2100 godina razvio astronom Hiparh sa Rodosa. Majk Edmunds, sa Univerziteta Kardif misli da je taj antički grčki naučnik možda učestvovao u njegovom konstruisanju:
”Veoma je lako to zamisliti. Nismo našli nikakve konkretne dokaze o tome na samom mehanizmu, ali ko god da ga je sagradio bio je krajnje inteligentan. Konstrukcija je veoma elegantna i to je nešto što najviše iznenadjuje.“
Drugi naučnici ističu da dug vremenski period izmedju gradnje mehanizma iz Antikitere i pojave prvih srednjovekovnih zupčastih mehanizama pokazuje da očigledan visok stepen poznavanja mehanike u nekim delovima grčko-rimskog sveta nije prenošen dalje. Zupčasti točak, kažu oni, morao je da bude ponovo izmišljen.
